Posete novinara EU: Kako kod nas primeniti "ono što je dobro" na Zapadu (VIDEO) 1Foto: Screenshot YouTube/Danas dnevni list

“Pun naziv projekta je ‘Puls Evrope – medijske posete EU’ i taj drugi deo objašnjava šta radimo. To je projekat koji podržava novinare srpskih medija i to nacionalnih, regionalnih i lokalnih, da izveštavaju iz zemalja Evropske unije, kaže Marina Rakić, vođa projekta “Puls Evrope” u ovonedeljnom podkastu lista “Danas”, gostujući sa Milošem Maksimovićem, novinarom portala “Cirkularna ekonomija” i jednim od učesnika ovog projekta.

Projekat postoji već dve godine, ističe Rakić i dodaje da je početak bio “obeležen nemogućnošću da se putuje”.

“Nažalost, počeo je mesec dana pre početka pandemije kovida, tako da je sam početak bio obeležen nemogućnošću da se putuje. Premostili smo ga tako što su novinari predlagali teme koje bi obrađivali u EU i radili onlajn, jednostavno, ceo svet je bio onlajn, pa smo bili i mi. Ostavili smo mogućnost da kada se ukine toliko teška restrikcija, novinar otputuje u istu tu zemlju da uradi ‘follow up’ svoje priče. Čim je pandemija, na neki način, malo splasnula, mi smo krenuli na prava putovanja”, kaže Rakić.

Kako ističe, suština je da se kroz ovaj projekat mediji podrže da pišu potpuno nezavisno.

“Projekat, koji finansira delegacija EU u Srbiji, apsolutno ni na koji način ne utiče na to kako novinari rade na terenu i kako naknadno pišu. Apsolutno ni na koji način ne želimo da utičemo na taj deo, ali i te kako želimo da novinarima omogućimo da što veći broj njih otputuje. Projekat omogućava logističku, finansijsku i svaku drugu vrstu podrške“, istakla je Rakić.

Novinarka i autorka podstaksta lista “Danas” Ljiljana Bukvić bila je učesnik ovog projekta prošle godine i u okviru njega posetila Hrvatsku, dok je Maksimović bio u poseti Španiji. Oba odlaska klasifikovana su kao “tematske posete”, kaže Rakić.

“Vas dvoje ste bili u grupnim posetama, to su takozvane, ‘tematske posete’, gde se odabere jedna tema koja se obrađuje u zemlji EU. Za Hrvatsku je bilo prilično logično da obrađujemo temu poljoprivrede i kako su IPA fondovi doprineli unapređenju poljoprivrede u Hrvatskoj. Ta poseta, koja je obuhvatila 14 novinara i devet medija, rezultirala sa oko četrdesetak priloga u nacionalnim dnevnicima, televizijama, radio stanicama i onlajn. To je ono što je naš cilj – da građani ili budu obavešteni o primerima dobre evropske prakse ili iskustvima. Može se učiti i na tuđim greškama. Evropske zemlje su na različite načine prevazilazile izazove sa kojima se Srbija sada suočava.

Kako istiće Rakić, prvo putovanje u Hrvatsku bilo specifično i zato što je, kako ocenjuje, veliki broj priloga “došao do pravih čitalaca”, jer su poruke bile potpuno jasne.

“Mislim da je značajno upravo zbog toga jer se suočavamo da je trenutno, prema poslednjim istraživanjima, podrška, odnosno orijentacija građana prema Evropskoj uniji, možda na istorijskom minimumu, što je, čini mi se, strašno. Treba ukrstiti taj podatak sa podatkom da, kada smo dobili Šengen zonu, mogli smo, od pre nekoliko godina, da putujemo bez vize, slobodno po Evropi u okviru 90 dana. Tada se pojavio podatak da samo sedam odsto građana ima biometrijski pasoš i to je ključna stvar. Kada kažemo našem čoveku ‘Evropska unija’, on razmišlja, eventualno, evropskoj plati, a čini mi se da većina ima negativnu konotaciju da su tamo neka pravila, a najčešća zabluda je koliko sme da bude kriv krastavac ili da nećemo moći da pečemo rakiju ili prase na ražnju, što je sve daleko od istine”, istakao je Miloš Maksimović.

Kako ističe on, ko je imao prilike da putuje i da vidi primere dobre prakse, mogao je da prenese pomenuta saznanja i kod nas. Nakon boravka u Španiji, Maksimović je objavio priču “Kako se reciklira grad”.

“Naslov teksta mi je pao na pamet upravo zbog toga što smo tamo saznali neke frapantne stvari. Bila je dosta šarenolika poseta, mnogo toga smo videli. Bile su različite teme, iako su se ticale urbanog života i načina kako funkcioniše grad. Zemlja u kojoj gradovi slušaju svoje ljude i rade u njihovu korist, to je nešto što bismo ovde mogli da vidimo i nadam se da ćemo videti. Zgusnut raspored je dobar. Imao sam utisak da smo mi tamo bili petnaest dana, a ne nekih šest ili sedam. Mnogo toga smo videli, što je na kraju dana sve korisno. U proseku smo prelazili po nekih 15 ili 20 kilometara dnevno”, kaže Maksimović.

Poslednja ogranizovana poseta novinare je odvela u Varšavu, a Rakić ističe da je napravljena u skladu sa političkim i istorijskim trenutkom, a ponela je naziv “Upravljanje izbegličkom krizom”.

“Bili smo od 8. do 12. maja u Varšavi, Lublinu, ali i Dorohusu, graničnom prelazu sa Ukrajinom. To je bila prilično velika grupa, 12 medija i 18 novinara. Upečatljiva i izazovna poseta u novinarskom smislu, a u ljudskom je jako teško to videti. Primili su nas predstavnici granične policije i vojske, a pošto je poseta bila organizovana u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Poljske, sve je bilo organizovano u minut. Prvo smo imali izuzetno detaljnu prezetaciju, bila sam fascinirana činjenicom kakva je suštinska krizna komunikacija. U okviru prezentacije su imali fotografije ljudi koji su prelazili dana kada je bilo najviše, na sve su mislili”, kaže Rakić.

„Puls Evrope” organizuje i individualne posete, a o iskustvima iz Hrvatske, Španije i Poljske slušajte u poslednjem podkastu lista “Danas” i na našem Jutjub kanalu.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.