Prave ministarstvo za 5.500 ljudi: Da li je pogrešno odvajanje visokog obrazovanja i nauke?

– S jedne strane strane treba da budu omladina i prosveta, a sa druge visoko obrazovanje i nauka. Treća kategorija je komercijalizacija nauke, a to su inovacije koje treba da povežu investitore i privredne subjekte i da se napravi biznis. Ovakvo ministarstvo kakvo sada postoji gde je sve spojeno, a ministar „one man show“ je politička konstrukcija koja je besmislena. Kod nas je sve pogrešno i u svemu kasnimo – kaže za Danas profesor

Branko Kovačević, nekadašnji rektor Univerziteta u Beogradu koji se i sam više puta zalagao za objedinjavanje visokog obrazovanja i nauke u jedno ministarstvo.

Na pitanje da li najnoviji predlog upućuje na zaključak da je ideja da se zadovolje politički apetiti svih koji su u koaliciji sa vlašću on odgovara:

– Naravno, oni prvo postave ministre, pa prave ministarstva. To uvek rade, i uvek rade pogrešno i na štetu države i svih nas zajedno. I dalje rade to. Kada su ukinuli ministarstvo nauke hteli su da se oslobode Božidara Đelića i tada sam im rekao da nije Đelić problem. Stvari su danas otišle mnogo daleko, danas je ta priča o komercijalizaciji nauke mnogo veća i šira nego što je nekad bila, inovacije su vezane za investicije, to je veliki biznis. Ali mi sad imamo obaveze prema nekim ljudima koji su nešto podržali pa moramo negde da ih postavimo…Sve se radi pogrešno već decenijama – ističe Kovačević.

Da između visokog obrazovanja i nauka postoji prirodna i logična veza slaže se i Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke Srbije, koja upozorava na moguće posledice novog zakonskog rešenja.

– Velika opasnost se pojavljuje kada su u pitanju istraživači zaposleni na fakultetima i to razdvajanje može da napravi veliku štetu. Ne znam kako će se odvojiti finansije za istraživače koji se finansiraju institucionalno po Zakonu o nauci i istraživanjima, a zaposleni su na fakultetima, ako se razdvoje dva ministarstva. Nikada do sada nisam čula da se budžeti dva ministarstva međusobno dopunjuju i preklapanju, tako da ne vidim kako će se to tehnički izvesti – smatra Jovović.

Ona napominje da su istraživači zaposleni na fakultetima ionako oštećeni ugovorima koje potpisuju na godinu dana i podseća da najveći broj fakulteta do danas nije ispoštovao program koji je potpisao ministar prosvete i nauke Branko Ružić, a koji predviđa zapošljavanje u trajanju zvanja.

Ona smatra da će nova organizacija dovesti do haosa i izražava bojazan da će ovi ljudi na kraju ostati bez posla.

A njih, kaže, nije malo.

– Uvek smo se zalagali da visoko obrazvanje i nauka budu objedinjeni i da jednom „pomirimo“ kolege sa fakulteta i nas koji radimo u naučnim zvanjima na isntitutima, i gledali smo da Zakon o nauci i istraživanjima upodobimo upravo u tom smeru da što više sarađujemo. Ako nas sad budu odvojili od te saradnje nema ništa, niti ćemo imati bilo kakve dodirne tačke – kaže Jovović.

Ona dodaje i da bi objedinjavanjem visokog obrazovanja i nauke bilo mnogo više članova te dve zajednice.

– Sada pravite ministarstvo za 5.500 ljudi zaposlenih u institutima. Ko je taj ko će uspeti da se izbori za dobar budžet? Bez dobrog budžeta nauke nema, to nije moje lično mišljenje i mišljenje sindikata, to se pokazalo u svetu i naprednoj Evropi. Brojke koje se pojavljuju u medijima da ima 25.000 zaposlenih u nauci nisu tačne – napominje Jovović.

Ona kaže da se politikom ne bavi i da ne može da komentariše da li se nova ministarstva prave da se zadovolje politički apetiti.

– Mene interesuje jedno da imamo dobrog ministra koji će se izboriti da rešimo problem sa našim platama koji traje 11 godina, da dobijemo pravo institucionalno finansiranje, da dobijemo ono što nam pripada i što mislim da smo zaslužili – poručuje Đurđica Jovović.

I za Ivana Ivića, profesora Filozofskof fakulteta u Beogradu u penziji i jednog od tvoraca prethodne Strategije razvoja obrazovanja Srbije do 2020, veza između visokog obrazovanja i nauke je prirodna.

– Sadašnje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je preglomazno. U svim zemljama je ministarstvo nauke odvojeno od ministarstva prosvete tako da ima logike što se nauka, tehnološki razvoj i inovacije odvoje, ali mi nije jasno zašto im nije pripojeno i visoko obrazovanje. Ima mnogo više srodnosti između visokog obrazovanja i nauke nego između preduniverzitetskog i visokog. Odavno figurira predlog da se spoje visoko obrazovanje i nauka, ali je uvek ignorisan, kao i sada – smatra Ivić.

Đelić poslednji ministar nauke

Ministarstvo nauke je kao samostalno postojalo do proleća 2011. godine, kada je ukinuto, a poslednji ministar je bio Božidar Đelić. Nakon toga nauka i tehnološki razvoj su pripojeni prosveti gde su ostali do danas.

Do sada je bilo više inicijativa da visoko obrazovanje i nauka budu spojeni u jedno ministarstvo. Za to rešenje još 2012. su se zalagali Srpska akademija nauka i umetnosti, tadašnji Nacionalni savet za visoko obrazovanje, rektori Beogradskog i Novosadskog univerziteta, ali vlasti nisu uvažile njihov predlog.