Foto: M.S.Lepote Bogovinske pećine za većinu su nepoznanica, jer je ova lepotica tek pre nešto više od decenije uređena i osvetljena Tad je postala pristupačnom za turiste. Pre toga su pećinu uglavnom pohodili avanturisti i speleolozi. Lepote Bogovinske pećine ostale su nepoznanica čak i za čuvenog Jovana Cvijića.
Iako se Bogovinska pećina nalazi nedaleko od puta Zaječar – Paraćin nijedan znak ne nagoveštava da je tu skrivena, u ataru sela Bogovina . Osim što je dosad ostala nepoznanica ljubiteljima pećina, nju čak nije „otkrio“ nije naš čuveni naučnik Jovan Cvijić, koji je detaljno istraživao lepote ovog kraja.
Andrej Savić, vodič turističke organizacije Boljevac, kaže za Danas da Bogovinska pećina spada u jednu od najdužih pećina u Srbiji.
„Duga je 6.000 metara i treća po dužini u Srbiji. Uređena i osvetljena turistička staza duga je 540 metara. Njeno uređivanje trajalo je od 2008. do 2013. godine, kada je i otvorena za turiste. Inače, oko 1.000 metara pećine istražio je 1938. godine profesor Sima M. Milojević. Tek 2007 – 2008. godine profesor Radenko Lazarević ju je istražio u celini, odnosno svih 6.000 metara i pomogao u izradi projekta izrade staze“, kaže Andrej Savić, vodič Turističke organizacije opštine Boljevac.
Ulaz u pećinu probijen je zahvaljujući bogovinskim rudarima, koji su pomogli i u njenom istraživanju. Temperatura u njoj je konstantna i kreće se između osam i 10 stepeni.
U pećinu se ne može tokom cele godine. To znači da u rano proleće, kada se otope snegovi sa okolnih visova i nadođe bogovinska reka koja ulazi u pećinu, one bude puna vode, koja se prelije i na turističku stazu.
„Ove godine počeli smo da primamo turiste u aprilu, a prošle u maju. Inače, pećinu krasi bogat pećinski nakit, a prolazi se kroz četiri dvorane: Rudarsku, Koncertnu, dvorana kiklopa ili divova i Hajdučku. Rudarska dvorana dobila je ime u čast rudara koji su probili njen ulaz, koncertna dvorana nosi naziv po svojoj akustičnosti, dvorana divova po figurama četiri diva, majke sa detetom, odnosno Bogorodice sa Isusom, a tu je figura Vlaška mlada. Hajdučka dvorana dobila je naziv po 12 metara visokom stalagmitu koji je dobio ime u čast Hajduk Veljka. Pored figure Hajduk Veljka uočljiva je i jedna manja figura, koju nazivaju Čučuk Stana, verna pratilja ovog junaka”, objašnjava Savić.
I zaista, dok vijugavom stazom koračamo kroz dvorane ostajemo zatečeni njenom lepotom, ali i hukom vode koja dopire kroz njene debele zidove.
Kristalno čista voda, koje mestimično još ima u kanalima duž staze, zbog svoje bistrine odaje utisak kao da je nema. Tu su i otisci stopa koji upućuju da nismo jedini posetioci ovde.
„U pećini ima živog sveta. Pećinu nastanjuje zaštićena vrsta slepih miševa, kao i endemska vrsta rečnih rakova. Tu su i takozvane pseudo-škorpije, koje nastanjuju drugi, neuređeni deo pećine, koji se može posetiti sa vodičem-speoleologom kada se steknu povoljni uslovi za to”, dodaje naš vodič.
Bogovinsku pećinu, prema rečima našeg domaćina, posećuju uglavnom domaći gosti.
„Stranci ređe dolaze. Što se tiče domaćih gostiju, prošle godine bilo je oko 1.000 posetilaca, a u 2020. je poseta nešto bila veća, i tada je pećinu posetilo oko 1.500 posetilaca”, ističe sagovornik Danasa.
U budućnosti se očekuje postavljanje dodatne rasvete, kao i uređenje prostora za boravak vodiča. Pored toga očekuje se i postavljanje dodatne saobraćajne signalizacije i informativnih tabli za posetioce.
Ako vas put nanese ka Boljevcu ne propustite priliku da posetite Bogovinsku pećinu. Poseta je moguća svakodnevno, uz obavezni prethodni dogovor sa vodičima, koji će vam u tokom polučasovne šetnje predstaviti ovaj skriveni dragulj Srbije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
