Sedam ključnih preporuka Venecijanske komisije

1. O prigovorima pojedinačnih tužilaca na hijerarhijske odluke i godišnje rasporede rada trebalo bi da odlučuje komisija Visokog saveta tužilaca, a ne više rangirano javno tužilaštvo.

2. Ne bi trebalo zahtevati prethodno odobrenje ministra pravde za sporazume o međunarodnoj saradnji. Ovi sporazumi bi trebalo jednostavno da se primene kako bi se osigurala koordinacija.

3. Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca trebalo bi da budu ograničena na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja; štaviše, ponovna imenovanja glavnih javnih tužilaca na istu funkciju nakon isteka njihovog mandata trebalo bi isključiti.

4. Privremena raspoređivanja (premeštaji) javnih tužilaca trebalo bi da budu moguća samo na pozicije istog nivoa i ne bi trebalo da se mogu obnoviti.

5. Trebalo bi uvesti mehanizam kojim bi se osiguralo da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal ima adekvatno osoblje putem redovnih imenovanja. Do implementacije takvog mehanizma, svi javni tužioci čiji su privremeni rasporedi prestali pre isteka njihovog mandata u skladu sa amandmanima trebalo bi da budu vraćeni na posao kako bi se zaštitio kontinuitet tekućih istraga.

6. Posebnom odeljenju za sajber kriminal trebalo bi dati veću autonomiju, uz dužno poštovanje njegove specijalizovane uloge i njegove nacionalne nadležnosti.

7. Mandati predsednika sudova treba, po pravilu, da budu vremenski ograničeni i neobnovljivi, uz ograničene izuzetke za male sudove.

Venecijanska komisija takođe ističe da zakonske promene u tako važnim oblastima za društvo treba da budu pripremljene uz dužno poštovanje principa transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate. Žaleći što ovi principi nisu pravilno poštovani u procesu usvajanja amandmana, Komisija podstiče vlasti da ih sistematičnije i rigoroznije primenjuju u narednim fazama ovog zakonodavnog procesa.

Hitno mišljenje biće predstavljeno Venecijanskoj komisiji na usvajanje na njenoj plenarnoj sednici u Veneciji 12-13. juna 2026. godine.