Prpa o ubistvu Ćuruvije: Od bombastičnih najava do bednog ishoda i presude koja se tajila 10 meseci

Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je na današnji dan pre 25 godina.

Prema njenom mišljenju, „nismo na početnoj tački“.

„Što je najgore, mi smo na završnoj tački. Stavljena je tačka na slučaj, ono što je istraživano, istaga je počela 2001. godine, do danas je stavljeno ad akta ovom sudskom presudom, svi ti rezultati istrage su sada nevažni. Za one koje pouzdano znamo da su organizovali, oni su nevini presudom Apelacionog suda„, kaže ona.

Prema ovome ima odnos, kaže, „i ličan i kao profesionalac koji beleži protok vremena i važne događaje koji taj protok prate“.

„Nije se ništa promenilo, ja nemam sada drugačije mišljenje nego što sam imala na početku. Ja sam apsolutno od početka sumnjala da će ovaj sudski proces rezultirati bilo čime, pogotovo kad je tužilac za izvršioca označio osobu koju sam ja smatrala da nije čovek koji je pucao. Od samog početka morate da sumnjate da tu nisu dobre namere u celoj toj priči i tom procesu“, kaže.

Smatra da je slučaj pokretan jer je bio veliki pritisak u zemlji i van nje.

„Veliki pritisak da se nešto tu uradi, krenulo se na veoma manipulativan način. Sve je to bio sitan vez u sitnim prevarama i manipulacijama da bismo došli do ovog ishoda, od bombastičnih najava, od velikih reči i obećanja do bednog ishoda i sudske presude koja se tajila 10 meseci“, kaže Prpa.

Optužbe upućene njoj su, kaže, počele ranije.

„U Politici, setite se teksta ‘Treći metak Branke Prpe’, upravo kao reakcija na to, jedan tekst koji pokušava mene da difamira i kao svedoka i kao osobu. Nije to ništa novo, sve je to unapred razrađeno, ceo taj narativ, ceo taj epilog, sve je to razrađeno. Ko razrađuje – oni koji su u tome učestvovali, što su krivi. Ti koji su krivi pokušavaju na svaki način da tu stvar prvo banalizuju, pa da okrenu fokus javnosti u potpuno suprotnom smeru, i na kraju imamo jedan banalni epilog koji je poništio prethodne dve presude. Po ovome ispada da pripadnici službe DB idu po gradu i ubijaju ljude iz nekog razloga, valjda im je dosadno“, kaže ona.

Služba, smatra ona, direktno učestvuje u tome.

„I to služba DB, koja nema svoju volju, ona ispunjava naređenja, to je aksiom. Sad vi gledate kako se redom sve to miče, odgovornost sa službe DB, a da ne govorimo o političkim akterima tog vremena, jer Slavko Ćuruvija je bio izložen progonima najgore vrste, sve to je nestalo iz fokusa, nigde nemate istražnih radnji koje idu do toga ko je tu nalogodavac, čija je to ideja, koje su to političke strukture koje u tome učestvuju. Ne treba zaboraviti da je ubijen u vreme kada je proglašeno vanredno stanje, na delu su civilne i vojne vlasti zajedno upravljaju“, kaže ona.

Dodaje da se „sve anulira ikebanom problematičnih sudija skupljenih sa raznih problematičnih slučajeva“.

„Šta se čuva? Služba i njihova povezanost sa službom DB kao političkom policijom. Ona nije služba koja se bavi bezbednošću države i njenih građana, to je politička policija koja je u funkciji vladajućih političkih krugova. To govori o tome koliko su oni dugovečni, koliko su imali čvrsto uporište u državnim strukturama, ili su ono što bi danas popularno nazvali duboka država, koliko je to neidentifikovana oblast u Srbiji“, kaže Prpa.

Ističe da „nismo uspeli da demontiramo taj sistem“.

„Stagnantno društvo koje je ostalo u jednom obrascu političkom i mentalnom iz kog nije izašlo, mi nismo uspeli da demontiramo taj sistem, oni su uradili sve da to spreče, uključujući fizičku likvidaciju, kao Slavko Ćuruvija, kao Zoran Đinđić. Nismo uspeli da demontiramo tog monstruma institucionalnog koji je navukao na sebe formu države, očigledno nismo imali dovoljno snage, nismo imali dovoljno informacija, bila je jedna stoglava hidra“, kaže ona.

Kaže da narativ koji je danas prisutan nije samo nacionalistički, već „totalitarni“.

„Jedan orvelovski narativ, jedno društvo beznađa u takvom narativu, gde vi uništavate svaku vrednost, i jedno vreme činite trajnim vremenom. Vremenom uđete u formulu života od danas do sutra, u toj formuli života od danas do sutra nema budućnosti, kad nema budućnosti onda nema ni nade. Vi ste neprestano u perpetuiranoj situaciji, koja sad ima malo drugačije forme, ali je suština ista“, kaže Prpa.

Uvek veruje, dodaje, „da ima izlaza“.

„Ljudsko biće je uvek mogućnosti, potencijal, ja verujem da će taj potencijal u narednim godinama da se iskaže, to je prosto pitanje koje istorija poznaje, takve mračne ćorsokake u koje uđe društvo i država. Nema politike bez etike i bez ideje opšteg dobra, opšte dobro ili javno dobro mora biti cilj politike. Ovde počiva na negaciji etike i morala, negaciji javnog dobra, nešto što je sve suprotno od toga, ovo je drugo lice boga Janusa“, smatra ona.

Osvrnula se i na najave preseljenja Titovog groba.

„Kulturna baština, o tome ne odlučuje nekakav kandidat za gradonačelnika Beograda. Muzej je pod Ministarstvom kulture, to je nacionalna institucija od posebnog značaja, kao što i druge. On sa svojim diletantskim narativima o tome, jeftinim patriotizmom, populističkim, s uma sišavših predloga zaista treba da se kontroliše i da mu neko objasni da to ne može da se radi. Možda i kratak kurs o tome zašto je Tito bitan, ne samo u ovoj zemlji, nego i međunarodnoj politici u 20. veku“, kaže ona.

Na pitanje da li će se dobiti odgovori o ubistvu Slavka Ćuruvije, odgovara „naravno da će se to desiti jednog dana“.

„Ali na tome treba da se radi. Ne postoji neka istina koja je zakucana toliko da ne može da se drugačije interpretira ili revidira. Ovo je toliko besraman postupak, da ne sme da ostane u pravnoj istoriji ove države, da ne sme da bude na ovakav način. Onda sutra može bilo ko vas da ubije na ulici, imate sudski proces, dođe neka treća instanca sudska, oslobodi sve osobe koje su odgovorne za to ubistvo, ne daj Bože. Stvara se apsolutno pravna nesigurnost, gubi se smisao države kao takve, jer država je tu da štiti živote svojih građana, država nije tu da ubija svoje građane“, kaže ona.