Juče je organizovana centralna proslava Dužijance, manifestacije sa vrlo dugom tradicijom kojom se kod Hrvata i Bunjevaca u Bačkoj obeležava odnosno proslavlja završetak žetve pšenice.
U celoj Vojvodini je, inače, okončanje žetve i vršidbe kroz istoriju predstavljalo izuzetno važan i gotovo praznični trenutak, a u severnoj Bačkoj se sve do sada održao poseban način slavljenja pšenice i roda koji ona donosi.
Pšenica je u ovom delu Vojvodine sinonim za život, te je stoga i Dužijanca, kao proslava skidanja žita sa polja znak zahvalnosti Bogu za nagrađeni višemesečni trud ratara, kaže Marinko Pijuković, predsednik organizacionog odbora Dužijance. U svom izvornom obliku Dužijanca se održavala na salašima, po privatnim domaćinstvima i tek je kasnije poprimila sakralna obeležja.
Dužijanca ima svoj tradicionalnu ustaljenu formu, a sastoji se od dvadesetak manjih manifestacija, od kojih prva počinje još u vreme nicanja pšenice.
U svečanoj povorci nalaze se žeteoci, odnosno risari i njihove prve pomoćnice risaruše, konjanici, fijakeri, tamburaši i sve ono to čini tradiciju Hrvata i Bunjevaca u ovom delu Bačke. Odmah iza glavnog žetelačkog para bandaša i bandašice u povorci se pronosi kruna ispletena od slame, kao deo takođe duge tradicije pletenja predmeta i ukrasa od slame tokom žetve. Kruna je važan religijski simbol, koji se ostavlja u crkvi, a njena izrada poverava se samo iskusnim slamarkama, za koje je to posebna čast. Već šest godina, po izboru biskupa, autorica krune je Jozefina Skenderović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
