Zvanična Moskva koristi grub jezik prema zapadnim zemljama i SAD, ali i unutar države, prema opoziciji, nevladinim organizacijama i nezavisnim novinarima, govori da su ljudska prava unutrašnje pitanje, ne međunarodna briga, a propaganda predsednika Vladimira Putina radi na sve većem raskolu između ruskih intelektualaca i običnih građana, ukazali su juče na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru predstavnici civilnog sektora Rusije.
Jurij Džibladze, osnivač i predsednik ruskog Centra za razvoj demokratije i ljudskih prava, rekao je da su tri faktora uticala na sve češće proteste u toj zemlji koji se mogu videti poslednjih nekoliko godina – otkrivanje korupcije, manipulacije tokom izbora i zamena funkcija Vladimira i Putina i Dmitrija Medvedeva. On je podsetio da su nakon demonstracija u Moskvi 2012, koje je policija ugušila, usvojeni strogi zakoni zbog kojih su pojedina udruženja građana zatvorena, dok su neka, poput njegove NVO, upozorena. „Vladimir Putin ima nameru da ostane na vlasti još osam godina. Ljudi koji vladaju zemljom su upravo njegovi prijatelji iz bivšeg KGB-a, koje nazivaju Putinovi oligarsi“, istakao je Džibladze, navodeći da ruski predsednik mobiliše neobrazovane, agresivne i nacionalistički nastrojene građane protiv opozicije, i svih onih koji su protiv njega. Tu, dodaje on, treba dodati i konzervativnu ideologiju i tradicionalne vrednosti na koje se vlast poziva, kao i jake veze države i crkve.
Na pitanje Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kakva je situacija sa migrantima u Rusiji, Džibladze je podsetio da muslimani vekovima žive na bivšim sovjetskim teritorijama, ali da ih, bez obzira odakle dolaze, Rusi okrivljuju za mnoge probleme. „Iako je popularan i iako je dosta toga dobrog učinio, čak je i Aleksej Navaljni (opozicionar i bloger) protiv migranata“, istakao je Jurij Džibladze.
Olga Zaharova, predsednica „Freedom Files“, ukazala je da su protesti u Ukrajini počeli kada su građani odlučili da žele u Evropsku uniju. „Rusi i Belorusi bi trebalo da na primeru Ukrajine shvate da postoje vrednosti zbog kojih vredi umreti“, rekla je Zaharova. Opisujući situaciju u Rusiji, ona je kazala da većina građana smatra da na čelu države treba da bude „otac“, da je sa vlasti teško ukloniti nedemokratske partije, ali i da Navaljni traži saradnike u desničarskim strankama.
Predstavnici civilnog sektora Rusije posetili su Beograd kako bi prisustvovali sastanku Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i OEBS-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
