Miomirka Mila Melank Foto: U. MiletićKada sam bila u Gruziji, vidjela sam kako su neku staru fabriku pretvorili u omladinski centar. Taj je trend naslijeđen iz zemalja Evrope od prije 20 godina, da se stare fabrike pretvaraju u omladinske centre.
U Srbiji je za vrijeme bombardovanja uništeno nekoliko fabrika. U Bosni i Hercegovini je u ratu uništeno gotovo sve. Fizički je uništeno. Sad oni nama prodaju tu priču, a u Sarajevu nemaš staru fabriku u kojoj možeš to da uradiš jer su sve fabrike srušene. Osjetiš se nekako prevarenim zato što ti prodaju nešto što nije moguće sprovesti. To je paradigma šta u stvari sada nama ta Evropska unija i svet pokušavaju saopštiti, nemajući svijest o tome koliko i kakvo je razaranje nastupilo u našem društvu, kazala je Miomirka Mila Melank, predstavnica u Federalnom parlamentu Bosne i Hercegovine iz Naše stranke, u razgovoru za Danas.
Melank je bila jedna od učesnica na tribini „Radim, dakle (ne) postojim – rad i aktivizam u Srbiji danas“, koja je održana na Trgu šabačkih žrtava, u Šapcu, a koju je u okviru petodnevnog festivala „Zona Novog Optimizma“ organizovao pokret „Novi Optimizam“.
– U Srbiji je fizički sačuvan najveći dio objekata, ono što se desilo jeste ta privatizacija – tranzicija koja je sve raskućila. U Kikindi, nekada jednoj od pet ekonomski najjačih opština u Jugoslaviji, sve do jedne fabrike su razorene kao pogoni, rasparčane, prodate. Neke su jednostavno prestale da rade, dijelom zbog sankcija, a delom zbog kadrova koji su sprovodili politiku SPS-a, odlivali pare iz fabrika u Beograd i davali taj novac za finansiranje rata i čega već, ukazuje Melank. Ona objašnjava da su stvari uvek mnogo kompleksnije, ali da je siromaštvo delom izazvano ratovima. Melank dodaje da je internacionalizam bio simbol socijalizma.
– Tito je bio u pravu kada je govorio da čuvamo našu zemlju (bratstvo i jedinstvo) kao zjenicu oka svoga. Ona se ipak raspala, a taj rat je proizveo siromaštvo. Imali smo ljevicu koja je zastupala radničke interese i koja je iskoristila nezadovoljstvo radništva da sprovede ideje o razvoju društva. Iza sebe su imali masu ljudi koji su razumeli mogućnost da će živeti u nekom boljem svetu. Sada taj bolji svet ponovo treba izmisliti sadašnjim sredstvima. Potrošena je ideja radništva kao nečeg što može spasiti i proizvesti pravednije društvo. Treba nam, kako kaže, isti ideološki osećaj, ali ne na istoj matrici. Treba iskoristiti prethodna iskustva, na primer, Povelju UN o ljudskim pravima kao jedan od osnova za nove ideološke matrice, zaključuje Melank i dodaje da se „ljudska prava povlače kada neko hoće da osvoji naftna polja“. Ona smatra da i u najsiromašnijim društvima postoji dovoljno para da se osiguraju osnovne socijalne potrebe.
– Svaki budžet ima para za to, ali se te pare usmeravaju ka nečemu što se prodaje kao razvoj. Pitanje je kako glasačima, koji su lako povodljivi demagoškim i ispraznim pričama, objasniti da ih prepoznaju. To je meni u stvari enigma, ističe Melank. Prema njenim rečima, građanima treba objasniti da će „taj što sada tebe laže, ukrasti pare i zbrisati, kupiti kuću na ostrvu u tropskom moru, a ti ćeš ostati i umirati od raka“.
Zakoni se ne poštuju
Radnička prava, ukazuje ona, ugrožena su i u Srbiji i u BiH, u okvirima ali i pored zakona je nivo poštovanja prava veoma nizak. „Puno zakona u BiH ne funkcioniše zbog toga što postoji kompleksnost u nivoima vlasti – ko je nadležan. Prava se izgube u tim nivoima nadležnosti. Tome dodaj tri naroda koja imaju svako svoje interese i koja će postaviti dodatne stepenice u kompliciranju situacije. Ne postoji poštovanje zakona, ali postoje nacionalni interesi. Tako se uništava život Bosne i Hercegovine u najširem smislu. Te interese je potrebno prevazići, zaključuje Melank.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
