Radovanović: Uranijum nije povezan sa nastankom raka 1Foto: FoNet/ Marija Đoković

Uranijum nije povezan sa nastanom raka, ističe za Danas profesor i epidemiolog Zoran Radovanović povodom tužbe protiv NATO zbog osiromašenog uranijuma.

Advokat Srđan Aleksić podneo je Višem sudu u Beogradu prvu pojedinačnu privatnu tužbu protiv NATO sa zahtevom za odštetu zbog obolevanja usled bombardovanja osiromašenim uranijumom.

Tužbu je, kako je objasnio medijima, podneo u ime aktivnog oficira Vojske Srbije koji je oboleo od teškog oblika kancera, a koji je tokom bombardovanja 1999. boravio u oblasti sadašnje Kopnene zone bezbednosti na jugu Srbije koja je gotovo svakodnevno gađana municijom sa osiromašenim uranijumom.

– Na isti način na koji je moj kolega Anđelo Tartalja, advokat iz Rima, zastupao italijanske vojnike i civile koji su boravili na Kosovu i Metohiji, i koji je već dobio 181 presudu, tako mi podnosimo tužbe u ime oficira, vojnika na služenju vojnog roka, policajaca i ratnih vojnih rezervista koji su boravili na Kosmetu i koji su od tada oboleli od nekog oblika kancera, pojasnio je Aleksić.

Aleksić je izjavio da odgovor NATO-a očekuje u julu, kao i da je planirao da podnese još četiri tužbe parničnom odeljenju viših sudova u Vranju, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.

Profesor Radovanović, pak, za naš list kaže da iz politikanskih razloga, neki ljudi daju politički poželjne izjave iako znaju istinu.

– Postoje međunarodne ustanove, poput Međunarodne agencije za istraživanje raka u Lionu, koja je napravila preko 500 mogućih, verovatnih i sigurnih kancerogenih agenasa i na toj listi nema uranijuma, ni osiromašenog, ni prirodnog ni obogaćenog – naglašava Radovanović.

Kako objašnjava, povezanost uranijuma i obolevanja od kancera je „potpuno besmislena“.

– Najviše oboljenja bi trebalo da ima Pčinjski okrug gde je palo i najviše bombi, ali taj okrug ima skoro najnižu učestalost raka, ukazuje Radovanović.

Advokat Aleksandar Olenik objašnjava za Danas da su Italijanski vojnici u sasvim drugom položaju u odnosu na srpske vojnike koji su bili na Kosovu.

– Italija je članica NATO pa su njihovi vojnici bili na Kosovu u službi NATO, te je moguće da na osnovu toga imaju pravo na naknadu eventualne štete. Jasno je da vojnici NATO i naši vojnici nisu u istom položaju, niti imaju ista prava. Pored medicinskog dokazivanja uzročno-posledične veze između uranijuma iz bombi i bolesti, potrebno je rešiti pitanje nadležnosti našeg suda, a pre toga bi bilo dobro proveriti i mogućnost eventualne naplate od NATO, ukazuje Olenik.

Javno tvrditi, dodaje on, da će sudovi u Srbiji sigurno doneti iste presude kao i sudovi u Italiji nije profesionalno postupanje advokata jer je u pitanju jedna vrsta predviđanja budućnosti.

– Nisam siguran da je takvo javno predviđanje budućnosti u saglasnosti sa Kodeksom profesionalne etike advokata. Ovaj put se neću baviti zabranom samoreklamiranja advokata jer je i to određeno Etičkim kodeksom. Suštinski, svako može da podnese tužbu kojom će od suda tražiti utvrđenje da je mleko crne boje, ali to ne znači i da će sud prihvatiti ovakvu tužbu. Stoga bih ipak savetovao oprez, jer stvari u realnom život nikad nisu baš tako jednostavne i uvek postoje prateći troškovi – naglašava Olenik.

Nema trajnih zdravstvenih posledica

U maju 2018. godine formirana je Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom. Portparol NATO Pirs Kazalet rekao je svojevremeno za BBC na srpskom da je „utvrđeno da korišćenje osiromašenog uranijuma tokom konflikta na Kosovu nije prouzrokovalo trajne zdravstvene posledice“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.