Foto: Screenshot TV Nova SVidimo kako izgleda kada institucije rade svoj posao. Ovo je mali korak za studentski protest, ali veliki za mene, parafrazira za Danas doktor Vladimir Zdravković reči Nila Armstronga prilikom sletanja na Mesec.
Osnovni sud u Kragujevcu doneo je presudu da je Zdravković, krajem pošle godine, nezakonito smenjen sa mesta rukovodioca na Klinici za kardiologiju kragujevačkog Univerzitetskog kliničkog centra.
– Ovo je moja moralna pobeda, ali i skidanje ljage i kleveta sa mog imena. Uspeo sam da na sudu, kao konačnu presudu Osnovnog suda, dobijem da sve što je navedeno kao razlog moje smene sa mesta rukovodioca nije potkrepljeno dokazima, nije validno i tačno. Svih osam ili devet tačaka koliko je bilo, su oborene i razlozi moje smene nisu bili adekvatni, samim tim je sud naložio da se vratim na mesto rukovodioca, kaže za Danas doktor Vladimir Zdravković koji je zbog svoje podrške studentskom protestu proganjan već više od godinu dana, prvo na Fakluletu medicinskih nauka, a potom i u Kliničkom centru.
Sud je poništio Aneks ugovora o radu na osnovu koga je polovinom decembra prošle godine razrešen sa mesta rukovodioca Klinike za kardiologiju.
– Razrešen sam sa tog mesta, po navodima koje je potpisala pomoćnica direktora za internističke grane, prof. dr Nataša Zdravković koja potom po mojoj tužbi bila i svedok u Osnovnim sudu u Kragujevcu. U postupku ona nije dokumentovala ni jedan od navoda njenog izveštaja zbog kojeg sam je smenjen u UKC-u. Po izveštaju koji je ona potpisala (samo N. Zdravković, bez pečata) a tiče se lista čekanja za ultrazvuk, lista čekanja za pejsmejker, mog pritiska na osoblje, pritužbi pacijenata na moj rad, mog globalnog uticaja na Kliniku za kardiologiju u smislu, neadekvatnog lečenja pacijenata, neodržavanja vizita, loše primenjenih novih procedura odnosno na neadekvatan način… ona nije dostavila niti prikazala na sudu ni jedan dokaz, navodi naš sagovornik.
Prema Zdravkovićevim rečima mi danas i ovde, kao da živimo u vreme dogmi, u doba Đordana Bruna i Galileo Galileja, kada neko može nešto da izgovori i da nema razloga dato argumentuje već je njegova reč – aksiom.
– Dakle, to nema razloga da se dokazuje. Ja mogu da izgovorim šta god hoću, da optužim koga i kako ja hoću, da radim šta god hoću, a ni sudu ne moram da se pravdam. Dovoljna je moja izjava iako ne postoji nijedan materijalan dokaz, ističe doktor Zdravkvić, dodajući da je „sud potvrdio da nijedna od stvari koje mi se stavljaju na teret nije tačna”.
Bez ijednog argumenta za navedene optužbe
U presudi, u koju je Danas imao uvid, sud je cenio iskaz svedoka Nataše Zdravković, pa je isti prihvatio u delu u kome je navela da je lično izradila i potpisala izveštaj o organizacionim nepravilnostima Klinike za kardiologiju, te da isti lično nije predala tužiocu, kao i da joj nije poznato da li je isti uručen tužiocu, kao tadašnjem rukovodiocu Klinike za kardiologiju. Međutim, sud nije prihvatio iskaz svedoka u delu u kome je navela da postoje prilozi navedenog izveštaja, jer isti sudu nisu dostavljeni, a sud je imao u vidu da ni u samom izveštaju nije navedeno da isti prate prilozi, uz navođenje o kojim prilozima je reč.
Takođe, sud nije prihvatio ni iskaz svedoka u delu u kome je navela da su postojale brojne pritužbe na rad Klinike za kardiologiju jer ni u ovom delu njen iskaz nije potvrđen nijednim dokazom izvedenim tokom postupka. Naposletku, sud nije prihvatio ni iskaz svedoka u delu u kome je navela da „posledice trenutnog stanja”, navedene u izveštaju, nisu njen lični utisak, budući da je navela da je do zaključka da je došlo do povećanih zdravstvenih rizika usled odlaganja pregleda i intervencija, kao i da je došlo do povećanog stresa i opterećenja na medicinsko osoblje, došla na osnovu izjava lekara sa kadiologije, što opet, nije potvđeno dokazom tokom postupka.
Ipak, Zdravković je skeptičan da će ga vratiti na pethodno radno mesto.
– Već su uložili žalbu i iscrpeće sva pravna sredstva da me ne vrate, a onda sam siguran da neće poštovati odluku suda čak i ukoliko budu u finalnom izgubili spor. Prosto se radi o ljudima kojima se tako može. Može im se da „uteruju svoju pravdu”, realan je Zdravković koji smatra da su oni, koji su ga nelegalno smenili u nastavku procesa spremni vrlo verovatno da „da ’fabrikuju’ svedoke, sada i pacijente i kolege koje sam navodno mobingovao ili sestre zaposlene na odeljenju, zato što je to njihov modus operandi”.
Zbog toga se on i pita gde su pacijenti i kolege?
– Gde su ljudi kojima su ugroženi najbliži, članovi porodice, koje trebaju da leče vrsni lekari a ne stranački poslušnici. Zašto ćute kolege? Ja sam zbog toga već godinu i po dana na ulici, u odbrani i jednih i drugih, zato što smatram da ako sam za studente, na ulici sam i za kolege i pacijente. U odbrani struke, za čast profesije, za ono što nas čini lekarima jer smo svi polagali Hipokratovu zakletvu, podseća doktor Vladimir Zdravković, zaključujući da je „stepen lojalnosti u ovoj zemlji, moneta za preživljavanje” i upozoravajući „lojaliste” (ne samo svoje klege), da jednog momenta „ni njihov stepen lojalnosti neće biti dovoljan”.
Na sudu ne važe „usmene konstatacije” već samo dokazi
Za Milića Milića, njegovog advokata u ovom sporu, „upravo razlozi koji su izneti u žalbi potvrđuju pravilnost i zakonitost odluke prvostepenog suda”. Iz razloga što žalba potencira, na navodno neutvrđeno činjenično stanje, prebacujući to, na odgovornost suda – što to sud nije uradio. Međutim, sud postupa u parničnom postupku, a ne u krivičnom. I sud ne može da primenjuje istražno načelo i onda utvrđuje činjenice bez prethodnog dokazivanja od strane jedne od stranaka u sporu.
– Sud jeste dužan da utvrđuje, ali je stranka u sporu dužna da dokazuje tako da sud na bazi dokazanih činjenica može da utvrđuje stanje i donosi odluku. Fakat je i činjenica da je u ovom predmetu tužilac Zdravković upravo priložio dokumentaciju koju je sačinila odgovarajuća služba i odgovarajući organi tuženog koja upravo negira navode iz izveštaja koji je direktoru poslužio kao osnov za raspoređivanje tužioca, odnosno smenu sa mesta direktora klinike, kaže Milić za Danas.
Po njegovom mišljenju neshvatljivo je i nerazumljivo da ustanova takvog ranga i nivoa kao što je kragujevački UKC ništa od dokumentacije niti od bilo kakvih drugih dokaza u nedostavlja u sporu, već se „konstatacije svode na usmene, navode, i to upravo i to upravo glavnog protagoniste, ovog scenarija, tvorca izveštaja o stanju na klinici”.
– Nedopustivo je i to, da se za rukovođenje jednom takvom klinikom, koja je posle klinike za hirurgiju, najbrojnija u Kliničkom centru, odlučuje tim i takvim izveštajima koji nigde nisu cenjeni, prezentirani, ni proveravani, već se taj izveštaj prihvataju zdravo za gotovo, nešto kao dogma, aksiom, Bogom dano. Od jedne strane u sporu, a koja je očigledno po samoj prirodi spora u privilegovanoj situaciji, jer upravo ta strana, to jest poslodavac, sačinjava i tvori dokumentaciju i prilagođava je svojim interesima u sporu. Ovde to čak nije ni pokušano iz prostog razloga što takve dokumentacije i nema, ne postoji, smatra advokat Milić po kome je takav izvešataj ili zaključak „produkt čistog voluntarizma”.
Što se žalbe tuženih tiče Zdrvkovićev advokat ceni sledeće:
– Ako se imaju u vidu žalbeni navodi, ono što je u žalbi navedeno, ja sam još u startu rekao, da su oni upravo afirmacija zakonitosti i pravilnosti postupanja prvostepenog suda. Oni ukazuju, posredno, na propust tuženoga koji ama baš ništa nije preduzeo da dokazuje svoje postupanje. Ne može se sve svoditi na verbalna iskazivanja, na plasiranje konstatacija bez premisa, bez parametara, što je što je elementarna procedura u logičkom zaključivanju, zaključuje on.
Kadiju tužiš, kadija ti sudi
Takođe, kao što je Danas pre dva i po meseca izveštavao doktor Vladimir Zdravković vodi i drugi proces zbog mobingovanja na poslu protiv svog poslodavca Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu koji je on i tužio zbog zlostavljanja na radnom mestu. Za sada nije imao prilike da u sudnici to obrazlži.
– Za razliku od moralne pobede u prvom slučaju, u kome je Osnovni sud presudio da sam nelegalno smenjen, u drugom, u Višem sudu nisam mogao ni da imam proces. To je bukvalno situacija: „Kadiju tužiš, a kadija sudi”. Jer se ja upućujem da svoju pravdu nalazim u Kliničkom centru koji sam praktično označio kao krivca za mobing. To je, narano, paradoks. Mi smo podneli žalbu Apelacionom sudu zbog toga što nam se dogodilo, a taj predmet i dalje stoji, nemamo ni jednu informciju dokle se sa njim stiglo, kaže Vladimir Zdravković.
Prema njegovim rečima i ovaj postupak će se voditi ako „postoji sudija dovoljno častan i sa integritetom”.
– Apelacija zapravo treba da vrati predmet višem sudu i da da, uh, smernice na koji način treba da se vodi postupak. Nama samo treba sudija od stava i integriteta koji će reći: „Dajmo šansu da ovaj čovek, dokaže da je proganjan u Kliničkom centru.” Dakle, ako jednom nisu doneli dokaze za Osnovni, pa ne bi ih imali ni za Viši sud. U jednom slučaju nisu imali dokaze, neće ih imati ni u drugom, tvrdi doktor Zdravković.
Inače, on je u decembru podneo i tužbu protiv Nataše Zdravković.
– Zato što je, prvi put, probala da mi uruči otkaz na fakultetu. Kao prodekan na Medicinskom fakultetu, u aprilu prošle godine, pretila je „da ću ostati bez posla” ukoliko ne držim online nastavu. A, onda je u decembru učestvovala, u UKC-u kao pomoćnik direktora za internističke grane, u pisanju dokumenta na osnovu koga sam sada, posle odluke Osnovnog suda, nezakonito smenjen. Dakle, ista je osoba, sa dva mesta i dve pozicije, navodi Zdravković.
Taj proces još uvek nije pokrenut.
Kreativno i stvaralačko nasuprot destruktivnog i rušilačkog
Iako se, zbog podrške studentima i njihovom protestu, protiv doktoraVladimira Zdravkovića vodi kampanja i haranga još od aprila prošle godine on ne uzmiče.
– I neću se pomeriti ni za milimetar, kaže on za Danas.
Sa kolegama je učestvovao u performansu prošlog ponedeljak koji je imao za cilj da pozove Kragujevčane na protest na Slaviji.
– Slobodni univerzitet je došao na ideju da, kao što je „pumpom” i „biciklom dao podršku studentima na turi do Strazbura, da na isti način ljudskim telima, pozove sugrađane na veliki skup na Slaviju rečenicom „Studenti pobeđuju!” sa znakom uzvika, gde je kolo bilo „tačka” u „uzvičniku”, podseća Zdravković.
Sugrađani, koji su želeli da budu deo performansa, su došli svojevoljno da pomognu studentima da što više ljudi bude na Slaviji. Bila je ideja za jedno lepo popodne.
– E sad, imamo suprotnu stranu. Pojavljuju se zastave i baneri SNS, direktori lokalnih preduzeća, gradski funkcioneri, dovoze ljude… da bi popunjavali broj i bili tu satima. Pojedini su bili agresivni prema, ljudima koji nailaze, deci koja su bila u nošnjama…, navodi on.
Performans je odrađen a onda je krenulo kolo i potom odjeknuli zvuci EKV.
– To je ona energija koja prati studentske proteste i njihov pokret. Nešto što je kreativno i stvaralačko, za razliku od svega na drugoj strani – destruktivnog i rušilačkog, zaključuje Vladimir Zdravković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
