Realizacija dve stotine projekata

Novac je raspoređivan pre svega za kapitalne investicije kao i one procenjene da su od velike važnosti u direktnoj komunikaciji sa potencijalnim korisnicima. Uprkos smanjenju prihoda Fonda, usled zakonske izmene kategorisanja pepela kao neopasne materije, odlučeno je da bude realizovano sve započeto.

Očekuje se da finansiska realizacija bude između 75 i 80 procenata. Što se tiče izvođenja projekata za koje postoje mogučnosti da budu finansirani, njihova realizacija će biti procentualno veća jer je na nekim projektima ostvarena ušteda. To je, na primer, slučaj sa vatrogasnim vozilom za opasne materije za koje će plaćanje biti završeno naredne godine a vozilo je već isporučeno.

Procena je da je u samom gradu Požarevcu oko 10 procenata stanovnika nema uslova za priključenje na mrežu gradskog vodovoda. U narednom periodu biće učinjeni maksimalni napori da taj problem bude rešen što potvrđuje i činjenica da se svake godine, izgradnjom sekundarne vodovodne mreže, smanjuje broj ovakvih domaćinstava. Završetkom vodovodne mreže u Petki rešen je problem vodosnabdevanja za to naselje a u 2011. godini izdvojena su sredstva za izgradnju druge faze vodovodne mreže u Prugovu, za prvu fazu u Živici, za opremanje bunara u Barama, za izgradnju tri dubinska bunara u Kasidolu a ranije i za vodovod u selima Bubušinac i Maruljevac.

Predstoji nastavak zamene cement-azbestnih cevi u nekoliko ulica i rekonstrukcija vodovodne mreže u užem gradskom jezgru kao priprema za izgradnju pešačke zone u Tabačkoj čaršiji i Trgu oslobođenju. Posle višegodišnjih priča, pristupilo se izgradnji prve i druge faze kišnog kolektora od Brežanskog kanala do Autobuske stanice u ulici Moše Pijade. Za ovo je izdvojeno 45,5 miliona dinara a deo sredstava za drugu fazu u iznosu od 12,5 miliona dinara obezbedila je Vlada Republike Srbije skladu sa Zakonom o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize. Vlada za projekat izgradnje fekalnog kolektora u Dunavskoj ulici do KPZ Požarevac – Zabela, vredan 57 miliona dinara, obezbeđuje polovinu ukupnih sredstava. Sa izgradnjom fekalnih kolektora i sekundarnih mreža u narednoj godini se očekuje priključenje stotina domaćinstva u Mesnim zajednicama: „Sopot“, „Burjan“ i „Zabela“. Samo u 2011. godini za radove u ovoj oblasti odvojeno je 190 miliona dinara.

Za toplifikaciju Požarevca, Kostolca, Klenovnika i Petke ukupno je izdvojeno 358 miliona dinara a, sa sredstvima Privrednog društva „TE-KO Kostolac“, ona iznose oko 500 miliona dinara. Na taj način stvoreni su uslovi za priključenje skoro 2000 domaćinstva. U Požarevcu su radovi završeni na lokacijama „Lipov lad“ nastavak Zelengorske i Kosovske ulice u MZ Gornja mala i brdo 2 i 3 u MZ „Park“, primarna mreža u ulici Nikole Tesle u MZ „Bulevar“, u Bosanskoj ulici Mesna zajednica „Vasa Pelagić“, u Moravskoj ulici u MZ „Burjan“, kao i u MZ „Sopot“ u ulici Miloša Obilića. Radi se sekundar u MZ „Vasa Pelagić“ a naredne godine očekuje se izgradnja sekundara u Nevesinjskoj ulici, sa pripadajućim ulicama zone koje čine ulice Kosovska, Kraljevića Marka, Koste Abraševića kao i u ulicama Alekse Dundića-Barska, sa primarom i sekundarom, takođe u MZ „Gornja mala“, a u MZ „Bulevar“ Jovićeva – druga faza, sa pripadajućim ulicama.

Od usvajanja lokalnog plana upravljanja otpadom u gradu Požarevcu prati se predviđena dinamika povećanja broja korisnika usluga JKP „Komunalne službe“ do predviđenih 85 procenta u roku od pet godina. Za to je potrebna dobra opremljenost pa je tu napraviljen veliki pomak nabavkom pet vozila sredstvima Fonda ali i opremanjem od strane same firme.

Pored sredstva za redovne namene, održavanje redovnih površina, međublokovskih površina i prilaznih puteva, u Grdaskoj opštini Kostolac realizuje se više projekata. Najveći je toplifikacija sela Petke – druga faza, zašta je izdvojeno 50 miliona dinara, zatim, tu su rekonstrukcija cevovoda od azbest-cementnih cevi u Kostolcu, u ulicama Đura Jakšić, Save Kovačevića i Nikole Tesle, saniranje divljih deponija u selu Ostrvo, zamena stolarije u Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ i kostolačkoj Osnovnoj školi „Jovan Cvijić“.

U prošloj godini Fond je raspolagao sa ukupno 763.686.740 dinara a od tih sredstava prihodi u 2011. godini iznose 566 miliona dinara. U toku godine nastali su problemi u pogledu visine sredstava koja su očekivana kao prihod, do kojih je dovela Uredba Vlade RS kategorisanjem pepela kao neopasnog otpada. Došlo je do značajnog smanjenja količine novca. Recimo, u 2010. godini su uplaćena sredstva u iznosu koji je bio očekivan. Potom, na osnovu rešenja Ministarstva, bilo je očekivanja da će sredstva ostati bar na istom nivou. Međutim, pošto se pomenuta Uredba odnosi retroaktivno na 01. januar 2010. godine, stvoren je problem. Pojedine investicije su bile dovedene u pitanje ali je dogovor rukovodstva Grada da bude realizovano sve što je sadržano u programu za 2010. godinu, programu 2 za 2010. i programu za 2011. godinu. Po tim programima ukupna planirana sredstva iznose milijardu i 170 miliona dinara, tako da, posle Uredbe Vlade, za sve planirano nedostaje oko 408 miliona dinara. U takvim okolnostima je prioritet da se započeto i planirano završi a negde sredinom 2012. godine će se znati da li će biti realizovani i ostali projekti koji su u ovom trenutku obustavljeni. Komisija budžetskog fonda za zaštitu životne sredine je ta koja tokom godine učestvuje u pravljenju programa, razmatranju svih pristiglih zahteva i na osnovu procenjenog značaja rangira projekte. Sa druge strane, ti projekti obuhvataju veliki broj građana, koji, ukoliko bi se novac raspoređivao proporcijalno broju stanovnika mesnih zajednica, ne bi ni mogli da dobiju vodovod, fekalni kolektor ili toplifikaciju. Inače, Program koriščenja sredstava Budžetskog fonda po usvajanju na Komisiji, dalje, na osnovu zakona, ide na sednicu Gradskog veća i ukoliko ga ono usvoji prosleđuje se nadležnom ministarstvu koje potom daje saglasnost a po dobijanju iste Program ide na sednicu Skupštine grada na kojoj konačnu reč daju odbornici. Ta višestepena kontrola je uvedena kao garant namenskog trošenja a kontrola Fonda ove godine je pokazala da se sredstva troše u skladu sa zakonom. Najvažnije je istaći da će svi projekte koji su usvojeni u predhodnim programima biti realizovani. To je čvrst dogovor svih čelnika grada i građani nemaju potrebe da brinu. U Požarevcu su imali ambiciozne planove i za naredni period, od kojih ne odustaju samo će sačekati i novo rešenje republičkog fonda, na osnovu kojeg će biti poznato koliko novca može biti predviđeno za izradu programa za 2012. godinu. Nezavisno od toga, a na osnovu razgovora koje su čelni ljudi Fonda i gradonačelnik vodili sa resornim ministrom Oliverom Dulićem i direktorkom Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Željkom Jurakić, videće se koji se klaster projekti, dakle, projekti više opština, mogu finansirati iz sredstava Fonda, a gde više strana pronalaze svoj interes. U više navrata prošle i ove godine je isticano da se ulaganja u Srbiji mere stotinama miliona evra za zaštitu životne sredine. To je na neki način i predviđeno uredbom Vlade iz 2005. godine, kada je predviđeni iznos obaveze bio 20 procenata, pa 40 od 2009. godine, a od 2012. godine 70 procenata, dok će od 2016. godine biti 100 procenata. Cilj je da novčani iznos ostane približno isti, iako se procentualna obaveza povećava, s tim što se u slučaju obveznika sa ulaganjem smanjuje emitovanje štetnih materija. Grad Požarevac je imao tu sreću da je Privredno društvo „TE-KO Kostolac“ imalo značajno povećanje proizvodnje, pa su i sredstva otuda bila znatnije uvećana.

– U celini posmatrano, ostvaren je veliki napredak u odnosu na raniji period. Komisija će i nadalje raditi u saradnji sa rukovodstvom grada, javnim preduzećima, ustanovama, mesnim zajednicama i građanima na pripremi projekta koji će se finansirati ostajući pri stavu da bi to trebalo da budu kapitalne stvari koje, kao takve, iziskuju velika novčana sredstva i doprinose sveukupnom unapređenju uslova života“, ocenjuje čelni čovek Fonda Žarko Pivac. Inače, od formiranja budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine Grada Požarevca 2009. godine, do sada, usvojena su tri programa. U junu 2010. godine usvojen je program za tu godinu, u decembru 2010, usledio je program 2 za istu godinu i potom je krajem te 2010. godine usvojen i program za 2011. godinu. Ukupno je odobreno finasiranje dve stotine projekata od kojih su mnogi realizovani, a ostali su u fazi realizacije. Govoreći o finansijama, za realizaciju projekata u 2010. godini utrošeno je 244 miliona dinara a za jedanaest meseci 2011. godine više od 450 miliona dinara.