Reč „čamuga“ kao posledica primitivizma

Iako svake godine sve više stranaca poseti našu zemlju, a veliki broj njih se odluči i da živi ovde, oni koji su tamnije puti, ili drugačijeg izgleda, govora, teško su prihvatljivi određenom broju ljudi. Ono što je „širokim narodnim masama“ još teže da prihvate jesu afričko-srpski brakovi.

Novinarka Studija B, An Mari Ćurčić, objašnjava za Danas da je njen otac državljanin DR Kongo, a da joj je majka iz Beograda. Ona smatra da Srbija nije a priori negativno nastrojeno društvo, ali da je nemaština, izolacija i inferioran položaj u kom se naša država nalazi već duže vreme uticalo na psihologiju naših ljudi i nastanak latentnog rasizma.

– Mislim da sam imala dosta sreće, tako da osim dobacivanja i nekoliko intervencija, zbog negativnih postupaka dece sa kojom je moja starija ćerka pohađala školu, nisam imala velikih problema. Prilikom neprijatnosti izbegavam konflikt i mislim da su dobacivanja kao što su: čamugo, ciganko, pitanje primitivizma i ličnog vaspitanja. Takođe, nije mi prijatno kada u šetnji gradom prolazim pored grupe skinhedsa – kaže Ćurčić. Ona dodaje da na poslu nije imala problema sa saradnicama zbog svoje različitosti, „čak su mi izlazili u susret“, ali da ignoriše nečiju prikrivenu negativnu reakciju, jer je svesna sebe i ne stidi se toga što jeste.

– Smatram da je lepota u različitosti i da su deca iz ovakvih brakova jedinstvena i egzotična. Najvažnije je da naše društvo više nauči o drugačijima od sebe – rekla je novinarka Studija B.

Sociolog Čedomir Čupić objašnjava da tiha diskriminacija o kojoj se javno ne govori može izazvati teške frustracije, čak dovesti do mržnje ili nasilja. Prema njegovim rečima, osobe koje doživljavaju neprijatnosti zbog boje kože ili su u mešovitom braku, treba o tome da govore u javnosti.

– Očigledno je da pojedinci teško prihvataju zatvorene zajednice, posebno ako je njihova razlika obeležena i bojom kože. Naši ljudi lakše prihvataju bliže okruženje, ali ako je u pitanju osoba sa drugog kontinenta, koja se razlikuje i po kulturnim obrascima, običajima, načinu života i odevanju, to u Srbiji „bode oči“. Ne može se reći da građani iz afro-srpskih brakova imaju problem nasilnog tipa, pre su to predrasude proistekle iz zatvorenosti u kojoj je bila Srbija, tako da ljudi iz mešovitih brakova izazivaju čuđenje najbližeg okruženja – kaže Čupić.

On ističe da je naša zemlja ranije bila više otvorena prema afričkim studentima, koji su ovde izazivali velike simpatije, ali da je kasnija izolovanost ostavila trajne posledice.

– Duhovno ropstvo je opasnije od fizičkog, ali ne sme biti opravdavanje za naše postupke. Zbog toga stereotipi koje ljudi imaju prema onima koji se od njih razlikuju mogu voditi rasističkom nacionalizmu. Protiv njih se treba boriti – zaključuje Čupić.

Skrivanje lokni

Novinarka An Mari Ćurčić kaže da je ono što joj je ostalo u sećanju kao neprijatnost zbog toga što se razlikuje bilo to što su svi želeli da dodirnu njene lokne, koje nisu bila svakodnevna pojava kod dece u njenom okruženju. Zbog toga je molila majku da joj pravi pletenice, a i danas ima kratku frizuru.

Adolescenti kolovođe

Što se tiče osoba koje su podložne latentnom rasizmu, psihoanalitičar Vesna Brzev Ćurčić kaže da problematični adolescenti uglavnom imaju otpor prema različitostima, pa samim tim i afričko- srpskim brakovima i deci iz tih brakova.

– Imala sam iskustva sa našim adolescentima, posebno ekstremnim, neprijateljski nastrojenim prema svemu što ih ugrožava, pojačavajući njihovu bazičnu nesigurnost. Oni su najglasniji u otporu prema svakome ko ne liči na njih i oni su kolovođe onima bez stava koji im se priključuju u raznolikim manifestacijama neprijateljstva – kaže Brzev Ćurčić.

Razlike kao začini života

Prema profesoru FPN Čedomiru Čupiću, u drastičnijem položaju od osoba iz afričko- srpskih brakova su manjine, kao što su Romi, jer primitivne grupe mladih u njima prepoznaju nepoznate i napadaju ih zbog netrpeljivosti koju prema njima osećaju. On ističe da je izolovanost naše države ostavila trajne posledice i da se mnoga deca vaspitavaju sa raznim destruktivnim mislima po nacionalnoj osnovi, kao što su „U Turčina vere nema“, ili „Rumun ciganin“.

– Različitosti među ljudima treba prihvatati kao začine života i ne treba po njima stvarati stereotipe – kaže Čupić.