Rezultate imamo, da li i fudbalere

Da se ništa drugo ne naglasi do ove činjenice, to bi moglo da bude dovoljno za zaključak da se u Novom Pazaru u ovom trenutku igra jako kvalitetan fudbal. Bilo bi više nego nekorektno protivrečiti navedenim činjenicama.

Nema dileme, uspeh jednog tima u ovim ligama je kad se u njima održi. To imamo – šta nemamo? Postoje oni koji nikako ne spadaju u manjinu, a dublje razmišljaju o stanju ove igre u Novom Pazaru. I oni će reći da su rezultati odlični, ali će reći i da nedostaju vrsni domaći igrači. Naravno, glavni razlog za dihotomiju ove vrste leži u uglu iz kog se stvari posmatraju i nivoa zainteresovanosti za budućnost fudbala u Novom Pazaru. I najpovršniji pratilac fudbalskih zbivanja u zemlji zna da je danas još samo Crvenoj zvezdi i Partizanu važno da u ma kakvoj ligi igrali moraju, ne birajući način, biti i njeni prvaci. Ostalima lige mlađih kategorija predstavljaju glavni filter iz koga se izbacuju fudbaleri za prvi tim. Ne zove se uspeh, već podvig ono što godinama čine Vojvodina, Rad i OFK Beograd. To je već tradicija da su tinejdžeri od 17 godina, ako ne vodeći, ono drugi ili treći najvažniji igrači njihovih prvih timova.

Prošle godine titulu omladinskog prvaka Evrope Srbiji nisu doneli fudbaleri Partizana ( imao u tom sastavu jednog, istina vrsnog fudbalera – Mitrovića ) i Crvene zvezde, već Milinković – Savić i Gaćinović iz Vojvodine, Pavlovski, Golubović, Čavrić i Čupić iz OFK Beograda i fudbaleri Rada Đurđević, Luković, Antić i Urošević ( svi već imaju ogromno superligaško iskustvo ). U sezoni 2012/13. Vojvodina je osvojila titulu omladinskog prvaka Srbije, Rad zauzeo drugo mesto, a iza njih bili Zvezda i Partizan. Koliko ljudi zna za ovaj podatak? Malo, jako malo, ali zato mnogi znaju odakle su i šta su postigli Milinković, Savić, Čavrić i Đurđević. Dakle, iz ovog primera jasno je da je moguće imati vrhunski rezultat i u budućnosti ne jednog nego više sjajnih igrača. Postoji i potpuno suprotan primer Radničkog iz Obrenovca. Ovaj klub nema niti jednu ekipu u najvišem rangu, ali ima Nemanju Matića u Čelsiju i Filipa Đuričića u Benfiki, ali i dva fudbalera koja su u prošloj sezoni igrala našu Superligu, Stefana Dražića i Marka Docića.

Novi Pazar uskoro kreće u četvrtu superligašku sezonu i bez asistencije vidovnjaka već se zna da će u prvom timu imati jednog Novopazarca ( i to ne mladog ), možda dva, a ako ih bude trojica to će tek biti prvorazredno iznenađenje. Doduše, procurela je informacija, videćemo koliko i istinita, da je na sednici Upravnog odbora kluba održanoj u ponedeljak za predstojeću sezonu najavljena stvarna orijentacija na mlade fudbalere iz sopstvenog pogona, pritom je njihovo dosadašnje zanemarivanje pravdano jurnjavom za rezultatima. Ako bi se ova namera ispostavila kao tačna, znači li to da se veleobrt u razmišljanju dogodio tako što se iz neke špilje nekom u klubu javio Nostradamus i potvrdio da je opasnost prošla, a to znači da je sad pravi trenutak za poteru rezultata sa bar jednim mladim igračem, naravno pod uslovom da je struka procenila da on postoji. Kada nije imao Jelen superligaša, ni ekipe u najboljoj omladinskoj i pionirskoj ligi Novi Pazar je iznedrio Alivodića, Hadžibulića, Vusljanina, Kecapa, Ragipovića. Sad kada ima timove tamo gde im je mesto novih Alivodića i ostalih nema.

Jedan broj novopazarskih trenera mlađih kategorija uspostavio je dijagnozu zašto je to tako, i po njoj su jedini krivci za status kvo fudbalske mladeži iz Novog Pazara treneri prvog tima koji dolaze sa strane i nemaju hrabrosti da istrpe igrače koji stižu iz baze ili bez jasnih i valjanih razloga potcenjuju njihove vrednosti. Moguće da bi se do nekih istina moglo doći i putem kritika na njihov račun, mada je teško poverovati da baš svi oni od Bekvalca, preko Kuzeljevića, Milanovića i Njeguša isto misle. Onako kako su do sada sastavljali tim jasno su rekli – za mlade Novopazarce nema mesta među najboljima Malo je verovatno da će se baš svaki trener prvog tima tako olako odreći dobrog domaćeg igrača. Neće, jer kada u timu ima takvu vrednost i on će najmanje dvostruko više vredeti, bar u očima navijača tima koji vodi. To za njegov posao nije najvažnije, ali nije ni nevažno.

Problem koji će uticati na priliv mladih fudbalskih snaga vrlo lako može biti i jako loša komunikacija između pojedinih klubova. Česti verbalni dueli pojedinaca iz tih klubova, protkani teškim optužbama ogoliše i jedne, i druge, i treće… Ispade da su svi vični švercovanju starijih fudbalera u prvenstvenim duelima, a najgore od svega je što niko od njih ne vidi da u toj igri pobednika nema, na gubitku će biti svi, neki pre, neki kasnije. Nije nikakva šala, pretpostavimo da danas počne neko ligaško takmičenje reprezentacija gradova za godišta od 2000 – 2006. najveći problem Novog Pazara bio bi odrediti trenere tih timova i odabrati igrače. Problem ne bi bio problem jedino ako bi se vođenje i izbor fudbalera prepustilo nekom treneru sa strane ili kad bi se vođstvo tih timova i igrači koji bi ušli u uži izbor za reprezentacije izvlačili iz šešira.

Kako vreme prolazi, nažalost, postaje najmanje važno gde će neki budući novopazarski as početi da igra fudbal na ozbiljnom stepenu takmičenja( najbolje bi bilo u FK Novi Pazar ). Da li će to biti na internacionalnom nivou, u našoj Superligi ili najboljim ligama regiona je postala stvar od sekundarnog značaja. Nekog novog Alivodića, Hadžibulića, Vusljanina, Kecapa i Ragipovića, kako stvari stoje, čekaćemo još najmanje dve godine ( najbliži da krene njihovim stopama je bivši fudbaler AS-a Mehmedović, debitovao za prvi tim Čukaričkog u poslednjem kolu naše Superlige i standardni član mlađe kadetske reprezentacije Srbije).

Još vesti iz ovog grada

Pohapšeni Novopazarci i Nišlije: Varali Nemce preko kol centra, šteta milion evra

Građanski pokret Sandžaka: SDP i SPP Vučiću služe kao paravan

Poslanici SDA Sandžaka neće da glasaju za novu Vladu Srbije

Kako je „dolina džinsa“ u Novom Pazaru postala istorija?