Salai: RTS i REM nisu ni nezavisni, a ni profesionalni 1foto Twiter

To što se Srbija na listi indeksa slobode medija popela za 14 mesta delom je i posledica drugačije metodologije koju Reporteri bez granica koriste u obračunavanju ove godine, pa treba biti pažljiv kada se upoređuju podaci iz prošle i ove godine. Istovremeno, to se dešava zbog pada na listi nekih drugih zemalja kao što su Grčka, Albanija ili Kipar. Veoma je mali udeo napretka u pojedinim aspektima medijskih sloboda.

Recimo da je 2021. bilo manje fizičkih napada na novinare u Srbiji nego u ovoj godini, a delom je zaslužan i napredak, odnosno presuda u slučaju Ćuruvija, kaže za Danas Pavol Salai, šef Odeljenja za Evropsku uniju i Balkan „Reportera bez granica“, nakon što je ta organizacija objavila indeks slobode medija, na kojoj Srbija zauzima 79. poziciju, a kategorizovana je kao problematična država.

– Kada se pogleda veća slika, Srbija ostaje u kategoriji problematičnih zemalja, što je treća kategorija od ukupno pet. Bitno je i naglasiti da je u regionu Balkana Srbija pretposlednja zemlja, od nje je lošija samo Albanija, dok je među eks jugoslovenskim zemljama najlošija kada je u pitanju sloboda medija, napominje Salai.

U tom polju, ocenjuje Salai, problemi su brojni, i mogu se podeliti u tri grupe.

– Tu je najpre politička klima, posebno važna za verbalne napade na novinare. Tu je i ekonomski kontekst, finansiranje medija je praćeno neefikasnom regulativom, i treće – nedostatak pravde za pojedine zločine počinjene prema novinarima, kaže Salai.

Inače, on napominje da poslednji predsednički i parlamentarni izbori nisu ušli u analizu, jer su skupljeni podaci tek do kraja januara.

– Može da se kaže da je najveći problem politička klima, prljava kampanja, verbalni napadi na novinare u kojima se dešava da učestvuju vladini predstavnici, i koje čak oni sami lansiraju. Videli smo to u slučaju KRIK-a, ili televizije N1. Čak je je i na TV Pinku emitovan dokumentarac o prljavim novinarima. Problem je i što postoji veliki broj audiovizuelnih medija, gde je javno reklamiranje i državno fnansiranje netransparentno, neefikasno i nefer, na račun nezavisnih medija. Konačno, regulator, REM, i javni servis RTS nisu nezavisni i profesionalni. Treće, veliku mrlju na medijskoj istoriji ostavljaju neki nerešeni zločini protiv novinara, smatra Salai i dodaje da i stari i novi zločini moraju da dobiju epilog.

On napominje da je video reakciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića na poziciju Srbije na listi.

– Rekao je da je dobro čuti to, ali da i takođe treba još dosta toga da se promeni, da budemo više otvoreni među sobom za drugačija mišljenja. Međutim, polarizacija medija je problem koji nismo identifikovali samo u Srbiji, već širom sveta i teško je ne složiti se sa predsednikom. Ipak, mnogo, mnogo više treba da bude urađeno od onoga što on kaže. Reporteri bez granica su objavili 10 preporuka za poboljšanje medija. Mislim da je neophodno da njih vlada uzme u obzir i ohrabrujemo Vučića da inspiriše sebe i svoju Vladu da prihvati te preporuke. Napominjem da smo spremni da pomognemo vlastima u poboljšanju slobode medija, ali u tome nam treba volja vlade. Nadamo se da se Vučić neće zaustaviti samo na obećanjima, zaključio je Salai.

EU o bezbednosti novinara

Radna grupa za audiovizuelne i medijske sadržaje Saveta EU razmatrala je nacrt zaključaka o zaštiti i bezbednosti novinara koji je povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja sačinilo francusko Predsedništvo EU. Kako prenose briselski mediji, u dokumentu se poziva na redovne diskusije o ovoj temi u okviru postojećih pilot projekata i pripremnih akcija za podršku slobodi i pluralizmu medija Evropskog medijskog foruma za vesti i evaluaciju. Pored toga, u nacrtu se traži dodatno finansiranje za nezavisno novinarstvo i istraživanja. Takođe se poziva i na podršku realizacije projekata koji se tiču zaštite novinarki i novinarki pripadnica manjinskih grupa, promovisanje bezbednosti na internetu i i finansiranje škola novinarstva.

EFJ: U evropskim zatvorima 85 novinara
Povodom Svetskog dana slobode medija Evropska federacija novinara (EFJ) saopštila je da je 85 novinara trenutno u evropskim zatvorima samo zato što su radili svoj posao, a da su 44 novinara ubijena u Evropi od 2015. godine do danas. EFJ se priključila Međunarodnoj federaciji novinara (IFJ) u zahtevima za boljom regulativom koja bi onemogućila prisluškivanje novinara. Slučajevi špijuniranja novinara i medijskih radnika korišćenjem novih sofisticiranih programa, istakla je EFJ, višestruko su povećani širom sveta u poslednjih nekoliko godina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.