Sandra Perković: Šampionka i političarka

Jedna od najboljih sportistkinja sa Balkana navikla je svoju naciju na uspehe jer u karijeri već ima dva uzastopna olimpijska zlata, dva prva mesta na svetskim prvenstvima, kao i trofeje na Mediteranskim igrama i u Dijamantskoj ligi.

Srpskoj javnosti više je poznata zbog svog prijateljstva sa Ivanom Španović i hvalospeva na račun naših sportista nego po sportskim uspesima. Na kritike hrvatskih nacionalista zbog navijanja za srpske sportiste odgovorila je da „sport ne poznaje granice“, kao i da nije bitno da li neko ima „crno, žuto, belo, muško ili žensko srce“. Hrvatska javnost kritikovala je i zbog ulaska u politiku pre završetka profesionalne sportske karijere. Dve godine je bila poslanica u hrvatskom Saboru kao predstavnica partije Milan Bandić 365 – stranka rada i solidarnosti. Međutim, za vreme svog mandata nije se nijednom pojavila na skupštinskom zasedanju, iako je čak bila predsednica Odbora za porodicu, mlade i sport.

Bacanje diska i kugle počela je već u šestom razredu osnovne škole, a prvi trener bio joj je nekadašnji olimpijac Jugoslavije Ivan Ivančić. Kada su joj 2009. godine lekari postavili pogrešnu dijagnozu upale slepog creva, a posle nepotrebne operacije se zarazila sepsom, malo ko je verovao da može da se vrati atletici, ali je ona to ipak uradila nakon tromesečne pauze. Mrlja u sportskoj karijeri joj je šestomesečna suspenzija 2011. godine zbog korišćenja dopinga. Kada je na testu bila pozitivna na zabranjeni psihostimulans metilheksanamin, tvrdila je da ga je slučajno uzela kroz energetska pića, mada je po tvrdnji lekara trebalo da ih pije po nekoliko litara svakog dana da bi se na testu pokazala nedozvoljena količina.

Rođena je 1990. godine u Zagrebu. Za sebe tvrdi da je dobar sledbenik rimokatoličke veroispovesti. Prošle godine je raskinula dugogodišnju vezu sa svojim trenerom Edisom Elkasevićem, a prema tvrdnji hrvatskih tabloida za to je kriv rukometaš BiH Senjamin Burić.