Sećanja na profesorku Srbijanku Turajlić: Izvanredna, hrabra, obrazovana, zvezda slobode sa Beogradskog univerziteta 1Foto: Stanislav Milojković

Izvanredna žena, hrabra, obrazovana. Uvek je volela da kaže šta misli, što često nije popularno. Iznosila je svoje mišljenje i kad je bila u manjini i branila ga.

Ovim rečima profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nekadašnji rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević opisuje profesorku Srbijanku Turajlić sa kojom je svojevremeno delio kabinet na ETF-u.

Vest o njenoj iznenadnoj smrti zatekla je njene kolege, a Kovačević se priseća vremena kada je Srba, kako su je mnogi zvali, bila studentkinja fakulteta na kojem je kao profesorka dočekala penziju.

– U to vreme tehnika je bila muški posao, išlo se po terenu, po fabrikama… Samo jedan do dva odsto žena je studiralo tehniku i ona je bila jedna od njih. Bila je izvanredan stručnjak, išla na specijalizacije u Francusku i Ameriku. Mnoge nove stvari je uvela na fakultetu, pre svega ono što se odnosi na primenu računara u tehnici. Bila je vrlo aktivna na fakultetu. Kao prodekan za nastavu 90-tih godina je napravila sjajnu stvar, zajednički prijemni ispit za sve studente tehnike i prirodnih nauka. Studenti su polagali iste zadatke i svi ti fakulteti su priznavali prijemni – priseća se Kovačević.

Kaže da je profesorka Turajlić imala u sebi umetničku crtu, ali i talenat za politiku.

– Zapravo, mislim da je imala talenta za sve – ističe Kovačević.

Podseća da je profesorka Turajlić kao pomoćnica ministra prosvete Gaše Kneževića bila uključena u početak reforme visokog obrazovanja u Srbiji i pristupanje našeg obrazovnog sistema bolonjskom procesu.

Akademska zajednica pamti je po hrabrosti da se pojavi na sednicama tadašnjeg Nastavno-naučnog veća Beogradskog univerziteta u kojem su sedeli mnogi protivnici bolonjske reforme. Stojički je izdržala kritike, branila ideje u koje je verovala.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu u penziji Dušan Teodorović kaže da profesionalno pamti Srbijanku Turajlić po zajedničkom predavanju na jednom kongresu.

– Bilo je to u vreme tragičnih 90-tih kada smo održali zajedničko predavanje na naučnoj konferenciji na Žabljaku, u hotelu bez grejanja, sa temperaturom od minus deset napolju. Držali smo predavanje u zimskim kaputima i sa rukavicama na rukama i ja sam je sve vreme oslovljavao sa Slobodanka, jer je to bilo vreme Slobodana Miloševića. Ona je to stoički podnosila i tek na kraju predavanja mi je rekla: „Dušane, ja sam ipak Srbijanka“ – seća se Teodorović.

Pamti je, kaže, i sa akcije „Kordon protiv kordona“ u Kolarčevoj ulici, sa turneje tokom izborne kampanje Saše Jankovića za predsednika Srbije, a bili su i među osnivačima Pokreta slobodnih građana.

– Otišla je zvezda slobode sa Univerziteta u Beogradu, najhrabrija žena koju sam upoznao. Pristojna, drugar, nepokolebljiva u svojim političkim uverenjima i borbi za drugačiju Srbiju – sa setom ističe Teodorović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.