Seku "pluća" Beograda 1

Problematična privatizacija „Avala filma“, koja je navodno trebalo da obezbedi dalji razvoj filmskog centra, očekivano je prerasla u svoju suprotnost, a novi plan detaljne regulacije područja Filmskog grada predviđa brutalnu urbanizaciju najlepšeg dela Košutnjaka, gde će, pored sadržaja javne namene, nići i više od 3.300 luksuznih stanova, zbog čije gradnje će biti iskrčeno skoro 30 hektara gradske šume.

U delu Košutnjaka, koji formalno nije u okviru zaštićenog prirodnog dobra, oko 50 parcela vraćeno je restitucijom privatnim vlasnicima, a većina njih je, kako navode iz udruženja građana, zainteresovana da te parcele i proda, pa će tako neiskorišćeno zemljište dobiti prenamenu u gradsko građevinsko, bez brige o narušavanju javnog dobra i seči ogromnog broja stabala.

To je izazvalo ogroman bes građana iz naselja koja gravitiraju ka Košutnjaku, ali i ostalih Beograđana koji shvataju značaj „pluća grada“, kako tu šumu često nazivamo.

– Nesumnjivo su gradska vlast i novi vlasnik Avala filma iskoristili vanredno stanje i pandemiju da rani javni uvid u dokumenta ovog plana prođe „ispod radara“ građana. Avala film je privatizovan za devet miliona evra, a vrednost ovog zemljišta i svega što će da bude izgrađeno prelazi milijardu evra. Jasno je da je novi Beograd na vodi, samo mnogo destruktivniji, kaže za Danas nezavisni odbornik opštine Rakovica Dejan Jovanović, koji je i član neformalnog udruženja građana, koje je otpočelo niz akcija kojima će pokušati da poništi ovaj, kako kažu, „suludi“ plan gradske vlasti.

Kako navodi, u planu je 320.000 kvadrata stambenog prostora, plus 80 do 90.000 kvadratnih metara sadržaja javne namene.

– Za tih 3.300 stanova, što znači 3.500 hiljade automobila, potrebno je oko 16 kilometara dužine samo za parking mesta. Gde će to biti smešteno, Kuda će proći ti automobili, samo da odu i da se vrate iz grada, naglašava Jovanović.

„Nacionalna strategija za razvoj kulture predvidela je obnavljanje „Filmskog grada“ kao projekta od nacionalnog značaja, gde ostali sadržaji treba da upotpune i podrže razvoj primarne funkcije. U obuhvat plana uzeto je 87 hektara zemljišta, na kome se pored „Avala filma“ nalaze još i Arhiv kinoteke, kompleks Radio-televizije Srbije, kompleks Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Hala sportova Žarkovo i Crkva sv. Luke. Plan zadržava sve postojeće funkcije u trenutnim parametrima, praktično bez promena, ali zato donosi skoro 420.000 metara kvadratnih novog stambenog prostora i čak 150.000 kvadrata komercijalnog prostora. Da bi se realizovala ovako velika količina kvadrata žrtvovano je zelenilo i gradska šuma, koji su sa sadašnjih oko 40 hektara, ovim planom svedeni na oko 10 hektara u dve odvojene enklave“, piše stručni portal Beobuild.

S obzirom da je toliki novac u igri, navodi Jovanović, vlast se pobrinula da sve bude „po zakonu“.

– To je ono što ljude strašno pogađa, mi smo privatizacijom i restitucijom izgubili sve zelene površine, sve parkove, moraćemo da ih otkupljujemo kao građani. Kada je privatno vlasništvo u pitanju, vlasnik može od nadležnih JKP da traži uslove da poseče sva stabla, dobije fakturu za drvnu masu, plati, poseče, i to je to. Gradski urbanista Marko Stojčić rekao je da će se truditi da očuvaju šumski fond, što je samo igra reči. Očuvan šumski fond znači da oni koji poseku stabla, zasade tri puta više… negde… i tu nam vređaju inteligenciju, dodaje Jovanović.

On i naglašava da je plan da tu bude i Muzej kinoteke, kao i da se uloži 60 miliona evra u novu Kinoteku, čime je vlast opet našla potporu neke interesne grupe, ovaj put kulturnih radnika.

– Vlast uvek nađe neku interesnu grupu, koja se protivi javnom interesu, da posvađaju narod. A naš predlog je da sačuvamo Košutnjak, neka grade stanove drugde. Naravno da će na to teško pristati, jer je ovo ekskluzivna lokacija, na kojoj će cene kvadrata biti i do pet puta skuplje, dodaje Jovanović.

To, međutim, građane neće sprečiti da pokušaju svim pravnim sredstvima, da spreče da do te gradnje dođe.

– Pokrenuli smo akciju Bitka za Košutnjak jul 2020, gde će solidarno, građani svih udruženja, inicijativa i pokreta koji su se borili za zelene površine, parkove, reke, obale, zajedno tražiti najpre sastanak sa državnim rukovodstvom, sa premijerkom, sa predsednikom, da nam konačno kažu šta oni zapravo hoće od nas, da bi obustavili sve štetne projekte. Neka smisle kakvo god rešenje, jer ako ovolika površina Košutnjaka bude žrtvovana, to je poraz na svim frontovima za sve građane Beograda. Podnećemo i zahtev gradskim institucijama da stanu na stranu interesa grada i građana Beograda i da traže poništaj svega što može da se poništi, naveo je Jovanović.

– Podneli smo zahtev za okupljanje 11. jula u 17 časova „na njivi IV klase“, kako je u katastru i kategorisano ovo zemljište, pa tako ne mogu da nam odbiju zahtev za protest. Ukoliko ga ipak odbiju zbog pandemije, to će biti osnov da tražimo poništavanje i ranog uvida u planove, iz istog razloga, naveo je Jovanović i dodao da će nakon skupa građani krenuti i u protestnu šetnju. Svakog dana zainteresovani građani će na štandovima duž Požeške ulice moći da dobiju informacije i podnesu pisani prigovor na spornu gradnju. Formulari mogu da se popune i online, na Fejsbuk strani Petlovo brdo.

Menjaža

– Prodali smo Košutnjak i za tu cenu zauzvrat dobili fontanu, pasarelu, veštačku stenu, jarbol i jelku. A tu nismo uračunali ni salu za tekvondo, koja je još 12 miliona evra. Eto za koliko ćemo izgubili Košutnjak, za taj novac dobili smo tričarije, rezigniran je Jovanović.

Peticija

Inicijativa Ne davimo Beograd pozvala je građane i građanke da potpisom podrže „Inicijativu za odbranu Košutnjaka“ i pomognu da se spreči namera investitora i gradskih vlasti da poseku skoro 30 hektara gradske šume i na tom poručju izgrade stambeno-komercijalni kompleks. Peticija se može potpisati na sajtu www.peticije.online/inicijativa_za_odbranu_kosutnjaka.