Srđan Jović, foto: Privatna arhivaSrđan Jović iz Vranja pčelarstvom se bavi više od 20 godina. Kako kaže, u pitanju je velika ljubav prema pčelama koju ne ume da objasni, a i odlazak na selo, u prirodu, smiruje ga. Radi sam, a dodaje da od pčelarstva može i te kako lepo da se živi, ali mora u proces proizvodnje da bude uključena cela porodica.
Pčelari, kako Jović ističe za Danas, posla imaju tokom cele kalendarske godine.
„Sezona počinje janura i završava se decembra. Mislim da sam jedne godine imao obaveze u selu i na Badnje veče. Nije baš cele godine, ali skoro svakog dana. Mora da se obiđe pčelinjak, pogleda da li je sve u redu“, priča naš sagovornik.
On se ovim poslom bavi sam – „sve sam radi“.
„Trenutno u gazdinstvu imam više od 60 košnica, a počeo sam sa tri. Košnice, ramove i sve od opreme kupujem, jer nemam mašine da sam to pravim. Košnice možete zaštititi jedino od divlje životinje, od čoveka, kažu, ne možete ništa da sačuvate“, priča Jović.
O količini meda koju proizvede na godišnjem nivou, prema njegovim rečima, „nezahvalno je govoriti“, ali je, u prosečnoj godini, „prinos 20 do 25 kilograma po košnici, po jednom zdravom i dobrom društvu“.
„To ne možemo precizno da kažemo, zavisi od sezone, nema pravila. Nekada bude 10 do 15 kilograma po košnici, a pamtim i 2011. godinu kada je bilo i više od 60 kilograma po košnici, ukupno, i livadskog i bagremovog. Prošla godina je bila nešto iznad proseka, sa oko 30 kilograma po košnici bagremovog meda. Što se livadskog tiče, nije bilo uopšte. Mnogo faktora treba da se poklopi da bi godina bila baš uspešna, od samog početka cvetanja. Najbitnije je zimovanje pčele, a ako i proleće ide na ruku pčela i pčelara, biće dobra godina“, kaže on.
O benefitima korišćenja meda u ishrani po zdravlje ljudi, naglašava Jović, ne može da govori „jer nije lekar“.
„Med je, svakako, zdrav, nije štetan. Ali precizniji odgovor ne mogu dati. Preporuke su da se u ishrani što više koristi med, nebitno je da li bagremov ili livadski. Nema ista svojstva ako ga sipate u čaj, recimo, i ako ga konzumirate direktno iz tegle. Ako ga i dodate u čaj, vodite računa da nije vreo, da nije temperatura veća od 40 stepeni“, objašnjava sagovornik Danasa.
Kako on dodaje, kvalitetan med mora da bude prirodan.
„To je čist med, iz devičanskog saća. Ne bi smelo da bude pesticida, niti druge hemije koja se koristi zbog bolesti kod pčela, kao što je tretiranje protiv varoe i drugih bolesti. Sve mora da bude prirodno“, ističe Jović.
Promena klime, kako on ističe, može da utiče na prinos, ali „to ne zavisi samo od klime, već i drugih faktora“.
„Zavisi od svega. Što je jača i duža zima, to je bolje. Ne valja kada, recimo, januar i februar budu topli meseci, a april i mart hladni, tada se dešavaju gubici i onda je loš prinos“, ističe Jović.
Kako objašnjava, bagremov med je jedinstven.
„U pitanju je nektar koji se sakuplja isključivo sa bagremovog cveta. Na livadi imate više vrsta biljaka. Ali čak ni bagremov med ne može biti sto odsto od ove biljke. Najčistiji bagremov med, ikada napravljen, ima 98 odsto bagrema“, objašnjava pčelar iz Vranja.
Kaže da med proizvodi uglavnom za svoje potrebe, a da manju količinu proda.
„Što se tiče prodaje na veliko, nije to toliko velika količina, možda 300 do 400 kilograma, koliko mogu da proizvedem i plasiram. Inače, med prodajem na malo, po teglu, dve ili pet. Što se cene po kilogramu tiče, ona varira, čas je veća, čas manja“, objašnjava on.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
