„Španska groznica“ trese Izmir

Pirinejskim zvezdama medalja u najavi

Uz SAD, jedini pravi kandidat za zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu sigurno je reprezentacija Španije. Selektor Serđo Skariolo na raspolaganju ima izvanredne igrače gotovo na svim pozicijama. Pripremna utakmica sa Amerikancima pokazala je da „crvena furija“ možda i jedina može na adekvatan način da odgovori na presing američkih bekova. Povreda prvog plejmejkera Kalderona sigurno će uticati na delimičnu promenu koncepcije u igri selekcije Španije. Nema sumnje da će Navaro i Fernandez dobiti veći prostor u igri, kao i Mumbru, odnosno Klaver na poziciji krila. Zvanični svetski šampioni imaju najkvalitetniju centarsku liniju koju predvodi Mark Gasol. Fizički jak, u stanju je da se sam leđnom tehnikom izbori za poziciju u samom reketu. Šut mu nije jača strana, ali se zato sjajno udopunjuje sa Rejesom, tačnije Garbahosom koji igraju na mestu četvorke. Španci dominiraju u skoku i veoma brzo razvijaju kontranapad. Često forsiraju kombinovanu odbranu, gde se svojim motoričkim sposobnostima ističu Fernandez, Mumbru, Ljulj i Rubio. Ukoliko plejmejker Barselone bude na pravi način koristio tehniku i prodor, svakoj selekciji će biti preteško da poremeti brzu distribuciju lopte i odličan šut španskih majstora.

Litvanci vrebaju iz prikrajka

Činjenica da takmičenje u Turskoj nije kvalifikaciono za Olimpijske igre u Londonu, znatno je uticala na odziv najboljih litvanskih košarkaša. Iskusni igrači poput braće Lavrinovič ili Kaukenasa, odlučili su da propuste Svetsko prvenstvo. Bez njih selekcija Litvanije jednostavno nije dovoljno konkurentna i teško je očekivati da se mogu domoći medalje. Predvodnik generacije jeste Kleiza, polivalentan igrač koji sa podjednako uspeha igra na mestima krila i četvorke. U pitanju je kompletan košarkaš odličnog šuta, sjajnog prodora i tehnike. Uz njega, Jasaitis i Sibutis spadaju u grupu odličnih šutera, koji sasvim solidno učestvuju u fazi kontranapada. Posle Jaskevičijusa, Litvanci nisu uspeli da iškoluju kvalitetnog plejmejkera, što će svakako predstavljati hendikep u Turskoj. Kalinitis i Delininkaitis mogu da podele dobre pasove svojim saigračima, ali ne poseduju kvalitetan šut iz trka, a ni prodor. Litvanci su posebno tanki pod košem. Jankunas, Javtokas i Andriskevičius jednostavno nemaju dobru individualnu tehniku. Javtoksa je fizički veoma jak i leđnom tehnikom može da namuči čuvara. Često ima problem sa ličnim greškama i veoma teško čuva pokretljive petice. Andriskevičius bi mogao da bude prijatno iznenađenje. Vižljast, brz i tehnički obučen, u stanju je da veže nekoliko dobrih poteza. Nedostaje mu kontinuitet i iskustvo. Četvrtfinale bi za ovakvu selekciju Litvanije bio odličan rezultat, pod uslovom da u grupi zauzmu drugu poziciju.

Francuski specijalitet gorkog ukusa

Sijaset poraza u pripremnom periodu, samo je dokaz da bez Parkera, Mikaela Pjetrusa, Turijafa i Dijare, reprezentacija Francuske nema kvalitet za velike domete. Batum, Dijao i De Kolo predstavljaju osnovu neke nove selekcije, ali je očigledno da su „petlovi“ pretanki na mestima centra i krila. Nedostaje im, uz Batuma, još najmanje jedan kvaliteta šuter, dok u odbrani imaju velikih problema kada se suoče sa jakim peticama. Traore i Kofi imaju dobru motoriku pokreta i solidnu tehniku, ali su fizički slabi i nisu u stanju da sačuvaju jake krilne centre. Ubedljivi porazi na prijateljskim utakmicama sa Grčkom, Amerikom, Litvanijom i Brazilom donekle su iznenadili dobre poznavaoce košarke. Batum je član prve petorke Portlanda, kao i Dijao Šarlota, dok je De Kolo startni plejmejker Valensije. Očigledno je da tim nije dovoljno uigran i da na pojedinim mestima nemaju kvalitetan izbor igrača. Ipak, od njih se svašta može očekivati, tako da plasman među osam najboljih ne bi trebalo da bude preveliko iznenađenje.

Slobodan stil Novozelanđana

U istoriji svetskih prvenstava Novozelanđani su umeli da iznenade znatno bolje selekcije. Ne tako davno, 2002. na planetarnom takmičenju u Indianapolisu, oni su se domogli polufinala, što je samo dokaz da njihov čudan stil igre apsolutno nikome ne odgovara. U selekciji Novog Zelanda svi igrači šutiraju sa raznih pozicija. Često se nerezonski odlučuju na šut, a takva vrsta nepredvidivosti, naročito ne odgovara evropskim selekcijama, koje su navikle na izrađene napade. Vodeći igrač Novozelanđana je bek Kirk Pen. U pitanju je dobar bek. Kvalitetan je u igri jedan na jedan. Voli da se iz punog driblinga, umesto na prodor, opredeli na šut. U stanju je da iz bilo koje pozicije pogodi koš. Konstantna je opasnost za rivalsku odbranu, ali bez prave saradnje sa centarskom linijom, njegov potencijal uglavnom izgleda kao dobara skulptura bez finalne obrade. Zajedno sa selekcijom Kanade, Novozelanđani će konkurisati za četvrto mesto u grupi i prolazak u osminu finala Svetskog prvenstva.

Kanađani večita nepoznanica

Poraz od selekcije Grčke od čak 74 poena razlike, a zatim i pobede protiv Srbije, Kine i Francuske u toku priprema samo ukazuju na nepredvidivost i nedorečenost selekcije Kanade. Centarsku liniju čine uzdanice Gonzaga univerziteta Sakri i Olinjik kao i dugogodišnji član Marusija Kendal. Uzdanica Kanađana u Turskoj verovatno će biti krilni centar Majamija Entoni. Teško je očekivati da Kanađani mogu iznenaditi Špance i Litvance, ali zato sigurno mogu namučiti, a i pobediti Francuze i naročito Novozelanđane. Uostalom, oni su to pokazali u toku pripremnog perioda, kada su, osim u duelu sa Grčkom, ostavili solidan utisak. Kanađani nemaju kvalitetnu spoljnu liniju, pre svega zbog činjenice da većina njih igra u prosečnim klubovima, u kojima nisu među vodećim igračima. Ipak, nijedna selekcija sebi ne sme dozvoliti luksuz da se u duelu sa zemljom „javorovog lista“ previše opusti, jer Šepard, Rutins i Anderson u takvim okolnostima mogu biti preveliki zalogaj.

Liban pravi autsajder

Liban spada u grupu reprezentacija čiji je skauting veoma teško uraditi. Verovatno i vrsni treneri imaju problema da dođu do značajnih informacija o pojedinačnim kvalitetima igrača Libana. Trenutno, čak njih petorica nemaju klub, dok ostali nastupaju za timove u matičnoj državi, osim Ali Kanana koji igra za američki univerzitet Masačusets. Liban je u D grupi označan kao pravi autsajder, ali selekcije Kanade i Novog Zelanda moraju biti oprezne. Svaki kiks mogao bi skupo da ih košta, jer bez unapred upisane pobede protiv Libana, njihovi snovi o osmini finala mogli bi brzo da se rasprše.