Spomenik moderne naučne fantastike

Prvih šest nastavaka, koje je napisao Frenk Herbert, pravi su trijumf imaginacije i nezaobilazno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike. Ili, da se poslužimo rečima Artura Č. Klarka “Jedinstven među svim SF romanima… Ne znam šta bi se moglo uporediti s njim – osim Gospodara prstenova.

Remek-delo naučne fantastike, nastalo 1965, koje je uzdiglo žanr na nov nivo i postalo nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti, od nedavno je u katalogu Čarobne knjige, a nakon letošnje premijere početka sage, “jedan od spomenika moderne naučne fantastike”, kako ga je okarakterisao kritičar Čikago tribjuna, dobio je i dva svoja nastavka koji su predstavljeni na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjige.

Izuzetan nastavak romana – Mesija Dine (prevod Mirjana Živković), uhvatio se ukoštac s kompleksnim pitanjima interakcije politike, religije, evolucije i moći i sam istražuje te teme i fokusira se na spregu spasenja i tiranije te na mitologizaciju heroja, postavljajući pitanje koliko smo spremni da platimo spasenje čitave vrste i da li uopšte imamo pravo na to. “Fenomenalno… roman možda i bolji od Dine”, zabeleženo je u Galaksi magazinu nakon što se ovaj nastavak pojavio.

Nastavljajući gde je stao s prethodnim delom serijala, Frenk Herbert u Deci Dine (prevod Vuk Perišić) ispituje sprege mitologije, religije, politike i moći u krhkim trenucima kad se carstva lome između čekića pada jedne despotske vlasti i nakovnja uspona nove. “Od dvorskih intriga i pustinjskih potera do religijskih spekulacija i sukoba s vrhunskom inteligencijom u vaseljeni, ovde ima po nešto za svakog ljubitelja naučne fantastike”, zabeležno je svojevremeno u Pablišers vikliju.