Srbi manje troše na hranu i bezalkoholna pića nego 2009. godine

To predstavlja 13 odsto ukupnih izdataka za potrošnju i svrstava se u treću najveću kategoriju izdataka domaćinstava nakon „stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih goriva“, što je činilo 23,5 odsto izdataka domaćinstva, kao i „transporta“ 13,1 odsto .

Domaćinstva u Rumuniji potrošila su oko četvrtine ukupnih izdataka na hranu i bezalkoholna pića (26,0 odsto), a slede domaćinstva u Litvaniji (20,2 odsto) i Estoniji (19,3 odsto).

Suprotno tome, udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića bio je manji od 10 odsto u tri države članice EU: Irskoj (8,6 odsto), Luksemburgu (8,9 odsto) i Austriji (9,7 odsto).

Litvanija – najoštriji pad potrošnje hrane, Češka i Slovačka najveći porast

Između 2009. i 2019. godine udeo ukupnih izdataka domaćinstava za hranu opao je ili je ostao stabilan u većini država članica EU.

Najveći pad zabeležen je u Litvaniji sa 25,4 odsto ukupnih izdataka domaćinstava u 2009. godini na 20,2 odsto u 2019. godini, što čini pad od 5,2 procentnih poena (pp), zatim na Malti (-3,5 pp) i Poljskoj (-3,0 pp).

Suprotno tome, izdaci domaćinstava za hranu povećali su se u sedam država članica EU.

Najveći porast zabeležen je u Češkoj sa 14,2 odsto u 2009. godini na 15,5 odsto u 2019. godini, što čini rast od 1,3 procentna poena, zatim u Slovačkoj (+1,1 pp), Mađarskoj (+0,5 pp) i Holandiji (+0,4 pp).

Kako stoji Srbija, a kako region?

Kada je reč o našoj zemlji, Srbija je tokom 2009. godine beležila 26.1 odsto ukupnih izdataka domaćinstava, da bi taj broj tokom godina pao na 23.6 odsto.

Bosna i Hercegovina beleži slične podatke kao i Srbija, pa je tako primećen pad potrošnje u okviru ukupnih izdataka domaćnistava sa 33.4 odsto, koliki je procenat bio tokom 2009. godine, na 28.8 odsto zabeleženih tokom 2019. godine.

Slična je situacija i sa Republikom Hrvatskom gde se beleži pad sa 18.5 na 18.3 u periodu od 2009. godine do 2019. godine.