Srbija od 2008. usvojila 208 zahteva za azil, prošle godine najviše tražilaca iz Avganistana 1Foto: Medija centar

Država Srbija je od 2008. otkako postoji sistem azila, usvojila 208 zahteva, a najviše tražilaca azila prošle godine bilo je iz Avganistana, jedan je od podataka iz godišnjeg izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava pod nazivom “Pravo na azil u Republici Srbiji 2021.”, koji je danas predstavljen u Medija centru.

Kako je istaknuto, značajan broj osoba u potrazi za međunarodnom zaštitom ne vidi Srbiju kao zemlju utočišta, već samo kao zemlju tranzita na putu ka državama EU koje pružaju bolje uslove za integraciju i dostojanstven život izbeglica.

Frančeska Boneli, šefica predstavništva UNHCR-a u Srbiji, istakla je da je trenutno u svetu čak 84 miliona izbeglica i migranata, od čega su 45 odsto deca.

Naglasila je da se na evropskim i svetksim granicama dešavaju incidenti i kršenja prava izbeglica, te da se i vraćaju u zemlju porekla iako su tražili zaštitu.

Dodala je da je Srbija za izbeglice uglavnom tranzitna zemlja.

Ana Trifunović, urednica izveštaja “Pravo na azil u Republici Srbiji 2021”, navela je da se prema podacima Komeserijata za izbeglice i migracije od januara do decembra prošle godine prošle godine u prihvatnim centrima nalazi nešto više od 60.000 ljudi, od kojih je njih 2.316 izrazilo želju da podnese zahtev za azil, samo je njih 174 podnelo zahtev (92 podneto pismenim putem), a usvojeno je samo 14 zahteva.

Trifunović je navela da je Srbija i dalje tranzitna zemlja na putu ka Evropskoj uniji.

– Značajan broj tražioca azila dolazi na aerodrom “Nikaola Tesla”, gde im je uskraćen pristup postupku azila – naglasila je Trifunović.

Prema njenim rečima, najveći broj osoba koji su podneli zahtev za azil su iz Avganistana.

  • Kancelarija za azil je u istom periodu odbila 59 zahteva, odbacila devet, a 73 obustavila, jer su tražioci napustili Srbiju – navela je Trifunović.

Kako je istakla, država Srbija je od 2008. godine usvojila 208 zahteva za azil.

Jelena Ilić, viša savetnica za integraciju programa Azil i migracije Beogradskog centra za ljudska prava, istakla je, između ostalog, da se desio određeni pomak u stavovima građana i građanki Srbije prema izbeglicama.

Kako je ukazala, tolerantnost našeg društva se malo otvorila.

– Srbija je kao društvo postala otvornija za kulture koje dokaze. Istraživanje je pokazalo da 56 odsto građana ne bi imalo ništa protiv da se osoba iz Afrike ili Bliskog istoka doseli u njihov komšiluk – navlea je Ilić.

Izveštaj „Pravo na azil u Republici Srbiji 2021“, deseti po redu, sastavili su članovi pravnog i integracionog tima Beogradskog centra za ljudska prava na osnovu iskustva u pružanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila i zastupanju u postupku azila, terenskog rada, kao i podrške u integraciji osobama kojima je odobren azil u Srbiji.

Beogradski centar za ljudska prava kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.