Sreća putuje čestitkama

Ovom izložbom se po prvi put na jednom mestu prezentuju čestitke koje su strizale u domove Vojvođana raznim povodima i prigodama. Kako je na otvaranju rekla Milkica Popović, autorka postavke, koju prati izvanredno urađeni i zaista reprezentativni katalog, čestitke se danas čuvaju u mjuzejima ali i privatnim zbirkama, a svojim motivima, romantičnim ili duhovitim, ispisane finim rukopisima, danas najčešće bude setu i vraćaju nas u vreme kada je ovakva vrsta korespodencije bila deo bontona ali i doprinosila povezivanju i zbližavanju kako članova prodice i rođaka tako i prijatelja i poslovnih partnera. Danas su čestitke pravi dokument i značajan izvor za etnološka, istorijska, sociološka, kulturološka, pa i umetnička istraživanja.

Vojvođansko građanstvo je u 19.veku veoma rado prihvatilo pojavu dopisnica i čestitki jer su odlično uklopile u već postojeće norme ponašanja. Tako su čestitke i dopisnice postale i pomalo kultni predmeti koji su se veoma ljubomorno čuvali zarad sećanja i uspomena koje su oživljavale na svečarske ali i intimne i drage trenutke.

Brižljivo birane po motivima, čestitke za izložbenu postavku svrstane su u božićne i novogodišnje, uskršnje, porodične (rođendanske, ljubavne, slavske).

Istorijat kaže da je Austrougarska monarhija kao jeftiniji oblik komunikacije dopisnu kartu uvela 1.oktobra 1869.godine i za mesec i po prodato je čak milion primeraka. To ogromno, euforično interesovanje za novi vid korespodencije, odnosno „otvoreni“ tekst, značilo je i rađanje jednog novog opštenja među ljudima. Dopisnica preko noći postaje novi medij ali i predmet koji se čuvao u tajnim fiokama i pregradama pisaćih stolova. I tako, osim dopisnica, pojavile su se razglednice i čestitke koje su stizale do domova u milionskim tiražima. Trajalo je to i podrazumevalo se sve do početka 21.veka kada se takva vrsta komunikacije već polako zaboravlja i nestaje pred novim i brzim sredstavima za komunikaciju. Kada u ovo vreme tehnoloških čuda, dobijete od nekog bliskog kakvu razglednicu ili čestitku ispisanu rukom, kao da ste dobili poseban, redak i skup poklon čija je vrednost već arhivska i muzejska.