foto Nadica Jakovljev/DanasPorodice Čeha, kojih u Zrenjaninu nije bilo mnogo, ostavile su duboki trag u istoriji grada a jedna od njih darovala je Uspenskom hramu zvono, staro 265 godina, koje se danas čuva u Narodnom muzeju.
Jedno od najstarijih zvona u Banatu danas se čuva u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Ne samo što je zvono staro, nego ima i vrlo zanimljivu istoriju.
Njega je Uspenskom hramu u Zrenjaninu darovao Venceslav Klej, Čeh koji je u tadašnji Bečkerek stigao trbuhom za kruhom. Klej je odlučio da pređe u pravoslavlje, a kako bi to obeležio, Uspenskom hramu je 1758. godine darovao zvono izliveno u čuvenoj livnici iz Budima, „Anton Zechenter“.
Priča i porodici Klej i priča o zvonu, koje je, sticajem okolnosti, preživelo i doživelo starost od više od dva i po veka, vrlo je zanimljiva.
„Zvono je preživelo zahvaljujući kustosu zrenjaninskog muzeja Bogoljubu Aleksiću, koji ga je spasao u vrtlogu Prvog svetskog rata. Naime, u tom periodu najveći broj zvona pretopljen je u topove i municiju. Aleksić ga je svojim autoritetom spasao, i zvono se već 1919. godine pojavljuje u inventaru Narodnog muzeja u tadašnjem Velikom Bečkereku. Zvono je stiglo u muzej zahvaljujući Savi Kleju, potomku porodice Klej, praunuku Venceslava, darodavca zvona Uspenskom hramu. Zaista zahvaljujući srećnim okolnostima, zvono je umesto u municiju, stiglo u muzej i danas je jedno od retkih sačuvanih zvona iz tog perioda“, priča Dejan Vorgić, kustos u Narodnom muzeju u Zrenjaninu.
I priča češkoj porodici Klej je priča za romane. Prvi Klej, Venceslav, došao je u tadašnji Bečkerek polovinom 18. veka. Pretpostavlja se da je došao kao neki majstor, trbuhom za kruhom što u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji nije bila retkost.
„O Venceslavu Kleju malo se zna. Ono što se zna je, da je po dolasku u Bečkerek, vrlo brzo prešao u pravoslavlje i u čast tog obreda, 1758. godine, darovao je Uspenskom hramu zvono. Zvono je izliveno u tada čuvenoj livnici u Budimu, „Anton Zechenter“ a koliko je to bila poznata livnica govori podatak da se zvona izlivena u njoj nalaze u Matijinoj crkvi u Budimpešti“, priča Vorgić.
Krajem 18. i tokom celog 19. veka, porodica Klej se širi i napreduje i postaje jedna od najimućnijih porodica u Bečkereku. Venceslav Klej je zakupac pustare Kendereš u Bečkereku i drži gradsku birtiju. Početkom 19. veka, prema gruntovnoj knjizi, Klejovi već imaju deset nekretnina u gradu.
Unuk prvog Venceslava, takođe Venceslav, bio je gradski senator i varoški kapetan, a jedan od potomaka, Jovan Klej, u toj istoj Uspenskoj crkvi, bio je sveštenik punih 40 godina.
„Jovan Klej je u Uspenskom hramu, kom je njegov predak poklonio zvono, bio sveštenik od 1847. godine sve do smrti, 1887. Bio je i staratelj crkvene opštine. U porodici Klej je bilo lekara, senatora. Jedan od unuka, lekar i medicinar, posle izbijanja rata sa Turskom otišao je u Srbiju i radio u sanitetu. Po povratku iz rata, Sava Klej je bio perovođa Srpske poljoprivredne zadruge. Knjige beleže da je jedan od potomaka, Stefan Klej, jednostavno nestao pa je iza njega nastala prava borba oko nasledstva. Imao je, imanje „Svekoliko“, piše u dokumentima, 800 ovaca i vune ne zna se koliko, dovoljno da se žena i braća spore oko imovine“ priča Dejan Vorgić.
Poslednja se od velike i ugledne porodice Klej spominje Milana Klej, udata Kirović sredinom 20. veka.
Od velike i bogate, ugledne građanske porodice Klej, koja je obeležila život Bečkereka kroz dva veka, na kraju je ostalo samo zvono, od kog je sve i počelo. Ono, na žalost, nije u stalnoj postavci Narodnog muzeja, a poslednji put je izloženo 2017. godine.
„Praunuk Sava koji je svedočio o zvonu, tvrdio je da je njegov pradeda Venceslav darovao još jedno zvono Uspenskom hramu. O tome nema podataka, a vrlo je verovatno da je ono pretopljeno, jer je hram 1930. godine naručio nova zvona. Zato je vrednost ovog sačuvanog zvona, koje između ostalog svedoči o razvoju građanske klase i napretku grada, vrlo vredno. Starije od njega u ovim našim krajevima je samo jedno zvono u Titelu. Zato ovo zvono treba da čuvamo i o njemu pričamo“, kaže Dejan Vorgić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
