„Strani pas“ na englesku teritoriju samo uz dozvolu kralja

Današnji broj Pravde donosi niz zanimljivosti iz sveta kulture i javnih ličnosti.

Jedna od njih je i „neprijatna“ situacija koja se odigrala na obali Temze. Naime, jedna lepa i bogata Amerikanka krenula je na putovanje u Englesku, kada joj je na obali ove reke saopšteno da njen pas ne može ući na teritoriju Engleske, budući da je za to potrebna dozvola kralja i „stroge kontuminacije od šest meseci“.

„Krajnje ogorčena mis Herst preklinjala je carinike da učine izuzetak. Čak je pokušala i da ih podmiti, ali se pri tome pokazala kao slab poznavalac engleskih birokrata“, piše list.

Kako ništa nije pomoglo, ona je lično uputila molbu ministru zdravlja, a nakon što je i on odbio, angažovala je najboljeg advokata.

Advokat, znajući da taj potez neće uroditi plodom, kao utehu pružio joj je priču o tome kako ni vojvodi od Vindzora, dok je bio princ od Velsa, nije pomogla titula kada se sa jednog putovanja iz Amerike vratio sa „predivnim rtom“, jer „kada je reč o zakonu koji je potpisao kralj, nema pardona ni za princa od Velsa“.

A na drugom kraju Evrope, u manje raskošnoj i bogatoj atmosferi, jedan od najboljih ruskih pisaca mučio je sasvim drugačije muke.

Pisac je za pisanje novog romana dobio rok od tri nedelje, budući da su „njegov sin od prve žene, tetke i sva ostala rodbina živeli na račun zarade onih romana koje je trebalo tek da napiše“.

Kako nije imao novca ni za najmanju sobicu, morao je odmah početi da radi, a rok od tri nedelje bio je uslov da dobije akonto honorara.

Iako je bio ubeđen da je to nemoguće, odmah se dao u posao gonjen činjenicom da bi u suprotnom ostavio šestoro ljudi da umru od gladi.

„Razmišljajući šta da radi odlučio je da taj novi roman izdiktira, jer samo tako moći će da ga završi u roku od tri nedelje. Neko ga je upozorio da postoji stenografija. Tada su mu preporučili jednu mladu devojku, koja je brzo pisala“, prenosi Pravda.

Tako se rodio roman „Zapisi iz mrtvog doma“, kao i ljubav između mlade daktilografkinje i slavnog pisca.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Vreme tog 28. avgusta, pre tačno osamdeset godina, piše o Americi analizirajući kriminal u ovoj državi. Tekst naslovljen sa “U senci oblakodera svaki tridesetsedmi Amerikanac zločinac” donosi statistiku zločina u Sjedinjenim državama. Pa se tako kaže da tamo svakog dana gangsteri izvrše 37 ubistava i 135 pljački.

“Zemlja u kojoj svaki 37. građanin izvrši bar jedan zločin pre nego što umre to je kriminalna zemlja”, saopštilo je američko advokatsko udruženje te 1938. godine, a preneo jugoslovenski list Vreme.

U izveštaju se navodi i da se na svake 22 sekunde u američkim državama desi težak zločin, a godišnja šteta od zločina procenjuje se na 15 milijardi dolara. Procena je, naglašava ovaj list, da zločinaca “trenutno” ima pet miliona, a srazmerno stanovništvu Amerika ima najveći broj robijaša.

“Karakterističan je slučaj najvećeg američkog razbojnika Al Kaponea”, piše Vreme i dodaje ”I najmanje dete zna da vam priča o njegovim zločinima. Pa ipak ni za jedno njegovo delo nije se moglo naći dokaza da bi bio izveden pred sud. On je sada na robiji, osuđen je na 11 godina.”

Dodaje se i da se u Americi sve može za novac.

“Nema Amerikanca koji se ne može kupiti za novac. Svaki ima svoju tačku ključanja”, zaključuje Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.