Foto: M.P.Danas će vam u narednim danima predstaviti ljude koji su se, po našem izboru, izdvojili svijim ukupnim radom, oni koji su obeležili 2021. u kuturu i sportu, a potom čemo objaviti i listu najuticajnih Zrenjaninaca u prošloj godini.
Događaji koji su obeležili godinu za nama Zrenjaninu, kada se sumiraju utisci, su problemi sa vodom koji nisu rešeni, sve teži položaj poljoprivrednika čija zemlja se našla pod udarom predloženog Zakona o eksproprijaciji i do sada nezabeleženi uslovi u kojima su se našli strani radnici na gradilištu Linglonga, do sada najveće investicije u ovom kraju.
Pažnja javnosti je ogromna, ne samo zbog veličine ulaganja i grandioznosti gradnje, već pre svega zbog brige stanovništa kako će to uticati na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Pri tom, Zrenjaninci su pokazali da umeju da budu humani, da razumeju težak položaj vijetnamskih radnika u kampu kod gradilišta Linglonga i da su spremni da pomognu. Zrenjaninci su pokazalii i da se ne mire sa objašnjenjima o tome zašto nema ispavne vode, niti činjenicom da se pola prošle godine tajilo da je ugovor sa “investitorom” fabrike vode istekao.
Ako treba da se nabraja šta je sve to obeležilo prošlu godinu u ovom gradu i šta se sve prenelo u novu godinu, tu je i priča o dva povređena radnika koji nemaju platu, niti osiguranje kako bi se lečili, tu je i saznanje da je politički život opozicije skoro na izdisaju, dok su borbu za životne teme preuzela udruženja građana i aktivisti.
Desilo se svašta, najvažnije da su nas pod udarom smrtonosnog virusa čuvali zdravstveni radnici, naročito oni na prvoj liniji u kovid zoni, a bilo je puno humanih sugrađana, poput Zrenjaninki iz organizacije “Obrok za porodicu” ili devojčice Matee Belani.
Kraj godine obeležila je i rotacija na čelu policijske uprave, na čelo pozorišta imenovan je mladi glumac Dejan Karlečik a Zrenjaninska filhamonija, na koju su svi ponosni, najavila je da započinje stalnu koncertnu sezonu.
Sve to ne bi bilo moguće bez ljudi, koje vam predstavljamo. Svako ima svoj izbor. Ovo je Danasov.
Dr Dragan Lambić je predavač na Pedagoškom fakultetu u Somboru, nekadašnji diplomac i doktorant Matematičkog fakulteta u Beogradu i iza njega je zavidna istraživačka aktivnost i brojni objavljeni naučni radovi – 120 recenzija u naučnim časopisima i do sada 26 objavljenih radova u časopisima sa naučne liste.
Lambić je jedan od 13 naučnika sa novosadskog univerziteta koji se našao na ovogodišnjoj naučnoj listi najcitiranijih istraživača za oblasti kojima se bavi.
Kaže da naši naučnici uspevaju da prevaziđu mnoge nedostatke koji postoje u nauci u Srbiji, a pre svega su materijalne prirode.
Kojim radovima si ušao na listu svetskih naučnih citata ?
Od samog početka naučne karijere sam se bavio sa više oblasti istraživanja. Moj savetnik na doktorskim studijama me je usmerio na kriptografiju, koja spada u oblasti informatike i matematike, dok sam sa mentorom radio istraživanja iz oblasti modela primene aplikativnog softvera u nastavi matematike i informatike.
Šta je predmet tvog istraživačkog rada i kako bi to laicima objasnio ?
Jedna oblast kojom se bavim je primena informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u obrazovanju. U toj oblasti, predmet mog istraživanja su novi načini na koji IKT može da se primenjuje u obrazovanju ili utvrđivanje efekata primene postojećih modela i softvera na proces učenja. Druga oblast kojom se bavim je kriptografija.
Šta je kriptografija pojednostavljeno i kojim oblastima se ti baviš ?
Kriptografija je nauka bazirana na primenjenoj matematici koja se bavi metodama za čuvanje tajnosti podataka. Danas je kriptografija neodvojiva od primene računara zbog činjenice da se skoro sva komunikacija odvija putem interneta i drugih tehnologija kao i zbog velikih mogućnosti kompjutera koje se mogu iskoristiti za proračune koji su potrebni za šifrovanje i dešifrovanje podataka. Moja istraživanja iz ove oblasti se bave proverom sigurnosti postojećih kriptografskih sistema kao i primenom teorije haosa u njima.
Šta znači naći se na Stenfordovoj listi uticajnih naučnika danjašnice ?
Pre pojave Stenfordove liste postojalo je više pokušaja da se na osnovu kvantitativnih podataka kao što su broj radova, broj citata i h indeks napravi neko rangiranje naučnika. Međutim, iskustvo je pokazalo da je kod svih prethodnih načina rangiranja postojao neki nedostatak koji su pojedinci mogli da iskoriste kako bi korišćenjem diskutabilnih taktika napredovali na ovim listama. Stenfordova metodologija rangiranja u velikoj meri izbegava ovakve pokušaje tako da u ovom trenutku možemo reći da je to najobjektivniji način rangiranja, iako se ne može tvrditi da je apsolutno tačan. Za mene to svakako predstavlja veliko priznanje i pokazatelj da radim na pravi način.
Da li rangiranje na ovoj listi donosi neke benedite u naučnoj zajednici ili je akademski život samo odricanje ?
Ja sam na Stenfordovoj listi tek od ove godine, nekoliko meseci pošto je aktuelna lista objavljena u oktobru, pa je suviše rano da bih mogao da dam neki konačan odgovor na ovo pitanje. Do sada je akademski život uglavnom bio samo odricanje jer su uslovi za istaknute naučnike po mom mišljenju i iskustvu bili slični kao i za naučnike koji imaju manju naučnu produkciju. Za sada se moji uslovi na fakultetu na kojem radim nisu promenili na bolje bez obzira na ovo priznanje ali je zato vidljiva podrška na univerzitetu gde je jasno iskazana želja da se naučnicima na ovoj listi unaprede uslovi za naučni rad.
Da li je matematika muzika za tvoje uši ili se nađe vremena i za pravu muziku ...
Matematika je nešto u čemu sam dobar i što volim da radim u okviru obaveza na poslu ali u slobodno vreme se ipak bavim drugim stvarima. Volim da slušam muziku, da odem na neku dobru rok svirku, da se družim, bavim sportom…
Ima li nauka perspektivu, da li to je to cenjeno zanimanje kod nas ?
Nauka svakako ima perspektivu ali mi deluje da ovo zanimanje nije toliko cenjeno kod nas kao što je to slučaj u mnogim zemljama u svetu. Iz tog razloga za većinu naših uspešnijih naučnika uvek postoji mogućnost da odu u inostranstvo. Naravno dosta zavisi i od institucije na kojoj se naučnik nalazi. Univerzitet u Novom Sadu pokazuje veliko interesovanje da unapredi uslove naučnika što je veoma dobra stvar. Sa druge strane postoje i primeri fakulteta kojima je nauka u drugom planu što bi svakako moralo da se promeni što pre.
Kako je matematika ušla u tvoj život ?
Sa matematikom sam se prvi put sreo u osnovnoj školi. Od početka školovanja mi je matematika išla veoma dobro pa sam već tada znao da će to biti oblast kojom ću se baviti. Gledanje na matematiku samo kroz brojeve i računanje je po mom mišljenju pogrešno, pošto je to samo jedan najjednostavniji aspekt primene matematike. Matematika je za mene veština za rešavanje problema koji se mogu iskazati matematičkim izrazima. Veština računanja je poželjna u nekim profesijama ali danas se to može lako izvršiti pomoću digitrona, mobilnog ili kompjutera. Mnogo je važnija sposobnost matematičkog, algoritamskog razmišljanja koje omogućava da se neki problem razloži na razumljive delove, objasni i reši.
Kako je izgledalo tvoje školovanje, odrastanje u Zrenjaninu, koliki uticaj je imala na tebe činjenica da ti je otac bio univerzitetski profesor ?
Moje školovanje i odrastanje se nije razlikovalo od velike većine Zrenjaninaca. U detinjstvu sam najviše vremena provodio baveći se sportom, kompjuterskim igricama, sakupljao sam stripove Alan Ford. Pre fakulteta sam dosta čitao knjige, razne žanrove ali mi se sada čitanje u najvećoj meri svodi na stručnu literaturu. Činjenica da je moj otac bio univerzitetski profesor i da se bavio naukom je imala veliki uticaj na moju želju da se bavim naukom, kao i na moju odluku da radim na fakultetu. Oblasti istraživanja kojima se moj otac i ja bavimo su različite jer se on bavi energetikom i mašinstvom a ja matematikom, informatikom i metodikom. Iako bi mi bilo lakše da sam se odlučio za iste oblasti kao moj otac ja sam se ipak opredelio za oblasti po mom izboru.
Šta se dešava nakon studija matematike na Beogradskom univerzitetu, gde si video sebe i kako je započela akademska karijera ?
Nakon što sam završio osnovne studije na matematičkom fakultetu u Beogradu, master studije sam završio na tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, nakon čega sam se vratio na matematički fakultet u Beogradu gde sam upisao doktorske studije. Tada sam video sebe na nekom fakultetu, međutim nije bilo lako dobiti posao. Za dve godine sam bez uspeha konkurisao na više fakulteta u Srbiji za poziciju asistenta pre nego što je 2010. godine tadašnja uprava Pedagoškog fakulteta u Somboru prepoznala moj potencijal i ponudila mi posao.
Preko sto recenzija u naučnim časopisima
Profesor dr Dragan M. Lambić rođen je 1981. u Zrenjaninu, diplomirao je na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Master studije završio na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu.
Upisao doktorske studije 2008. godine i doktorirao na Matematičkom fakultetu u Beogradu 2012. godine.
Od 2010. radi na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Ima preko 120 recenzija u naučnim časopisima sa SCI liste (izvor: publons.com). 26 objavljenih radova u časopisima sa SCI liste.
Neki od značajnijih radova su:
-A new discrete chaotic map based on the composition of permutations objavljen u časopisu Chaos, Solitons & Fractals 2015 godine.
-Correlation between Facebook use for educational purposes and academic performance of students objavljen u časopisu Computers in Human Behavior 2016 godine.
-A new discrete-space chaotic map based on the multiplication of integer numbers and its application in S-box design objavljen u časopisu Nonlinear Dynamics 2020 godine.
-A novel metaheuristic approach for collaborative learning group formation objavljen u časopisu Journal of Computer Assisted Learning 2018 godine.
-Pseudo-random number generator based on discrete-space chaotic map objavljen u časopisu Nonlinear Dynamics 2017 godine.Profesionalna orijentacija su mu informatika, kriptografija, metodika nastave informatike, matematika, metodika nastave matematike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
