Foto: Pixabay/jplenioKoliko su važni kretanje obeleženim stazama i angažovanje planinarskog vodiča, još jednom se pokazalo pre nekoliko dana. Turistkinja sa izraelskim pasošem skliznula je niz strmu liticu iznad jezera Spajići na Tari, kada je sišla sa obeležene staze.
Kako kažu u Nacionalnom parku Tara, ona se izgubila na brdu Vranjak, kada je na jako strmom terenu skrenula sa obeležene staze, želeći da istražuje dalje.
Sve se dogodilo oko 11 časova. Zahvaljujući meštanima koji su čuli pozive u pomoć, rendžeri Nacionalnog parka u potragu su krenuli u 15 časova, a sa vatrogascima su do turistkinje stigli sat vremena kasnije.
Akcija spasavanja žene u stanju šoka, koja se žalila na povredu noge, trajala je čak četiri sata, a dobro se završila zahvaljujući iskusnim rendžerima i vatrogascima, ali i meštanima koji su im pomogli da dođu do mesta na kome se sve desilo.
Tokom turističke sezone ovakve situacije nisu retkost, iako, prema rečima rukovodioca službe za turizam i edukaciju u Nacionalnom parku Tara Ranka Milanovića, ova planina raspolaže sa preko 300 kilometara obeleženih planinarskih staza.
On za Danas dodaje da se tokom turističke sezone često dešavaju ovakvi slučajevi, koji iziskuju intervenciju rendžera. Iako upravo na Tari postoji 30 dobro obeleženih planinarskih staza, nekima takav provod u prirodi nije dovoljno zanimljiv.
„Samostalno istraživanje lako izazove probleme. Trebalo bi izbegavati kretanje neobeleženim stazama, a u šetnju ili planinarenje kretati u društvu. Ukoliko se nešto dogodi, tu će biti neko ko može da pomogne ili alarmira službe“, ističe Milanović.
Još jedna od njegovih preporuka je da svi željni planinarske avanture, pri polasku na planinske staze nekome jave gde su krenuli i koliko dugo planiraju da se zadrže.
„Bilo je i situacija u kojima su ljudi stradali, poput momka koji je pokušavao da se fotografiše stojeći na litici. Planinski teren je nepredvidiv“, upozorava Milanović.
On napominje da rizični mogu biti i manji, ali atraktivni kanjoni, poput kanjona Rače.
„U manje kanjone ljudi često uđu bez adekvatne opreme, kaciga i užadi, a upravo su to mesta na kojima telefoni nemaju signal“, ističe rukovodilac u NP Tara, apelujući na posetioce da bez planinarskog vodiča ne kreću u istraživanje planine.
Istu poruku turistima i ljubiteljima prirode šalje i sertifikovani planinarski vodič i predsednik Planinarskog društva „Rujno“ iz Užica Dejan Tomić.
„Nikada sam u planinu“, prvi je savet ovog iskusnog planinara, ali i Planinarskog saveza Srbije, koji organizuje obuke za planinare.
„Ljudi često krenu sami, nesvesni šta se sve može dogoditi. Nije jedini problem da li je staza markirana ili ne. I meni je problematično kada povedem grupu po magli, na snegu“, naglašava za Danas Tomić i napominje da ni on, uprkos bogatom iskustvu, nikada planinu ne istražuje sam, jer u obzir uzima mogućnost povrede i susreta sa divljim životinjama.
Osim povreda na koje se prvo pomisli, poput uganuća zglobova ili posekotina, problem može da napravi i sunčanica.
„Sunčanica je najčešći problem. Ljudi se precene, pa ponesu pola litre vode kao da šetaju po gradu i dehidriraju“, nabraja izazove koje planinarenje donosi Dejan Tomić i kao jedan od čestih ističe upotrebu aplikacija za navigaciju na mobilnim telefonima.
Taj način snalaženja u prostoru sve je češći, ali avanturisti često zaboravljaju da ih može dovesti u nevolju.
„Nikad ne znate ko je trasu ucrtao i stavio na internet. Nekada su to osobe koje sede za računarom, a vas na terenu čeka trnje i zmijarnik“, kaže ovaj užički planinar sa licencom za vođenje grupa na visine do 4.500 metara, i još jednom apeluje da se u istraživanje planinskih staza ide samo u društvu i uz pomoć vodiča.
Kao i većina planinara, preporučuje učlanjenje u neko planinarsko društvo, koje nudi teorijsko i praktično znanje o kretanju u planini, razumevanje meteorološke situacije, znanja o kartografiji i orijentaciji u prirodi.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
