Couchsurfing je društvena mreža na internetu pomoću koje možete da pronađete ili ponudite smeštaj prilikom putovanja. Ovaj vid umrežavanja turista nastao je 2004. godine, a ono po čemu se izdvaja od drugih jeste to što se zasniva na principu gostoprimstva i potpuno je besplatno. Od tri miliona kauča širom sveta po kojima se surfuje, oko tri hiljade je iz Srbije. Vlasnik jednog od njih je Miloš Petković koji se za ovakav način putovanja po svetu i sklapanja novih poznanstava opredelio zbog uzbuđenja i mogućnosti da bolje upozna kulturu drugih zemalja. On kaže da mu nikad nije bilo zanimljivo da ide po hotelima.
„To što možeš da ideš preko agencije da te oni vodaju od jedne znamenitosti do druge nije kao kad ideš kod nekoga, pa ga upoznaš lično, pa te on vodi sa svojim društvom na mesta koja su njemu bitna. Tako upoznaješ ljude kakvi su i kakvi su njihovi običaji“, dodaje on.
Miloš je do sada u svom domu ugostio desetak stranaca. Mnogi od njih su se vraćali i dovodili svoje prijatelje. Nekada domaćin, a danas je prijatelj Marti koja dolazi iz Poljske. Ona se zaljubilaá u našu zemlju, ljude, kulturu, način života i odlučila je da ostane da živi u Srbiji. ôI ovde i tamo je lepo, samo tamo sam živela već 25 godina, pa sam htela da živim na nekom drugom mestu na svetu, kaže Marta. Ona dodaje da je za couchsurfing čula slučajno, od jednog druga i čim joj se ukazala prilika da otputuje na taj način, iskoristila je i nije se pokajala. Obožava putovanja, a u Beogradu planira da ostane da živi još neko vreme, dok je njen avanturistički duh ne povede na neko drugo mesto. „Sviđa mi se Beograd. Ljudi su prijatni. Mnogo je opuštenije nego kod nas na severu“, ističe Marta.
Pored turista iz Evrope, Srbiju posećuju i surferi sa drugih kontinenata. Brazilac Alberto došao je prvi put u Srbiju 2005. godine sa svojom ženom, Francuskinjom srpskog porekla. Danas, šest godina kasnije, taj brak više ne postoji, a ljubav prema Srbiji neizmerno raste. Uz pomoć couchsurfinga Alberto je upoznao Srbe i zaljubio se u njihovu kulturu, tradicionalnu hranu i zavoleo rakiju. Kroz šalu kaže da ga roditelji kritikuju što češće dolazi u Srbiju nego u rođeni Brazil. On smatra da je Srbija mnogo lepša zemlja nego što je predstavljena u stranim medijima. „Jednom sam u Parizu, u časopisu o putovanjima, video da je ovde dobar noćni život, ali to je bilo samo jednom. Šteta je što ljudi znaju Srbiju samo po problemima, a za njenu najbolju stranu je malo ko čuo“, smatra Alberto. „Mislim da vaša vlada treba da prikaže bolju stranu Srbije svetu. Kada pozovem svoje prijatelje da dođu ovde, oni se brinu, jer znaju Srbiju samo po ratovima, ali kada jednom dođu sa mnom, posle se uvek vrate po 3-4 puta“, dodaje on.
Pored svih prednosti koje ističu korisnici ove društvene mreže, ona nije još uvek dovoljno zastupljena u Srbiji. Razlog za to je nedovoljna informisanost, ali i strah. Često se postavlja pitanje bezbednosti ovakvog načina putovanja. „Morate biti pažljivi“, navodi ambasadorka couchsurfinga za Beograd Maja Gršić. „Treba uvek pogledati profil osobe, videti da li ima negativne referencije, pogledati koliko je ljudi ostalo kod te osobe, koliko ljudi je ta osoba posetila, koliko ima prijatelja, koliko ima garancija. Ako se sve to poklopi, naravno da je 100 odsto bezbedno“, ističe ona.
Tri miliona ljudi putuje od kontinenta do kontinenta surfujući po kaučima. Možete prenoćiti u Riu, Parizu, Rimu ili bilo kom drugom gradu na svetu i sve to besplatno. Potrebno je samo pristupiti ovoj društvenoj mreži, a kada odaberete željenu destinaciju i povežete se sa korisnicima koji nude smeštaj, vaše putovanje iz snova može da počne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
