Taksista kolabirao zbog štrajka glađu

Dejana Pavlovića odvezla je služba Hitne pomoći, ukazana mu je potrebna nega, i nije životno ugrožen. Ipak, njegovi prijatelji taksisti, saborci u štrajku navode da on jeste životno ugrožen, pre svega „jer mu je onemogućeno da koristi ustavno pravo na rad“ i ne može da privređuje za sebe i svoju porodicu.

Taksisti štrajkuju glađu ispred Vlade Srbije već sedmi dan zaredom zbog uslova da moraju imati pet godina radnog staža kako bi dobili dozvole za taksiranje, a ostaće pred Vladom dok „ne popadaju u nesvest“, kako navode, ili dok im nadležni ne ispune zahtev i ukinu spornu odredbu.

Najnovijim pravilnikom određeno je da moraju imati pet godina radnog iskustva da bi dobili dozvolu Grada za taksi usluge, a kao dokaz se traži potvrda od PIO fonda o uplaćenih pet godina staža, bez obzira na šifru delatnosti. To praktično znači, objašnjava Nikola Jakovljević, jedan od taksista koji štrajkuju, da bi mesar ili pekar, koji je bio prijavljen i uplaćivao doprinose, mogao da kaže da je radio na poslovima razvoženja i dostave i da, uz ostalu potrebnu dokumentaciju, na taj način ostvari pravo da taksira.

– A mi svi imamo radno iskustvo kao vozači u nekim firmama i doneli smo potvrde, ugovore o delu, samo nas nema u PIO fondu. Nama ovaj Grad to ne priznaje kao radno iskustvo, navodi Jakovljević. Iako su, kako kažu, svi dostavili sertifikat da su taksi vozači za teritoriju Grada, položili državni ispit o poznavanju grada koji je koštao 35.000 dinara, imaju dozvole C kategorije za profesionalne vozače, i to duže od sedam godina kao što je uslov i 4. stepen saobraćajne škole, propisi su se menjali nekoliko puta te su oni dobili rešenja kojima se odbijaju zahtevi za dozvole, i to sa različitim, suprotim obrazloženjima.

– Paradoks je što imamo po dva rešenja od Sekretarijata za saobraćaj. Prvo su nas odbili 2015. godine jer je bio popunjen maksimalan broj taksi vozila, a onda su omogućili 2016. da ponovo konkurišemo ali su uveli novu odredbu da moramo da ispunimo uslov da imamo pet godina radnog staža, objašnjava Jakovljević, dodajući da su time prekršeni zakoni koji su bili na snazi u trenutku kada su oni podnosili zahteve.

Oni su parkirali vozila duž dela jedne saobraćajne trake u Nemanjinoj ulici, čime žele da ukažu vlastima da, nakon propisa koji im se nameću mogu jedino da „se parkiraju, zatvore radnju i izađu na ulicu jer im ovako opstanka nema“. Od nadležnih, kažu, za sada nisu dobili nikakav odgovor osim usmenih obećanja da će im pomoći da reše problem, ali dok potvrdu za to ne dobiju na papiru neće se pomeriti iz Nemanjine.

– Razgovarali smo i rekli su nam da će pokušati da nam pomognu, ali čekamo da nam se to da napismeno da bismo se pomerili odavde. Ostaćemo ovde sve do onog trenutka dok ne budemo počeli da padamo u nesvest jer nemamo drugi način da to rešimo, izričit je on.

Protest

Njih dvadesetak koliko smo ih zatekli, deo su grupe od više od 40 taksista koji su u ovoj situaciji – očajni, jer ne mogu da prehrane porodice, a ukazuju da će se njihov broj uvećavati jer mnogi tek treba da dobiju rešenja.