Šerbula: Tragedija je što i deca umiru od raka, a znam studente i mlađe kolege koji su u Boru preminuli 1

Studija koju su radili istraživači sa Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, pokazala je da je životni vek stanovnika grada Bora i okolnih mesta kraći za deset godina. Iako prof. dr Snežana Šerbula, šef katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru, nije potpisnik te studije, ali je ona prezentovala kako dugogodišnje zagađenje vazduha u Boru utiče na biljke koje su ispitivali.

– Borani i meštani okolnih naselja već decenijama udišu zagađen vazduh. Kako je rasla ili padala proizvodnja bakra tako se kretalo i prosečno godišnje zagađenje taložnim materijama, suspendovanim česticama i sumpor dioksidom – kaže za Danas prof. dr Šerbula.

Osvrćući se na „Batutovu“ studiju, ona objašnjava da su ona i njene kolege radili kako zagaženje utiče na  jednogodišnje zeljaste biljke, kao i višegodišnje žbunaste i drvenaste biljke.

-Biljke usvajaju zagađenje iz vazduha, iz površinskih voda i iz zemljišta i nivo kancerogenih i opasnih materija raste po zonama, što se više približavate izvoru zagađenja, a to je topionica bakra. Nigde u svetu nije topionica bakra u centru grada, gde su tri obdaništa, četri osnovne škole, sve gradske institucije, bolnica i fakultet. Tehnički fakultet je jedini fakultet Beogradskog univerziteta koji nije na teritoriji grada Beograda“, kaže prof. dr Šerbula.

Foto: Miljko Stojanović
Foto: Miljko Stojanović

Kako naša sagovornica dodaje, “studija koju su radili istraživači sa Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” pokazala je da je životni vek stanovnika grada Bora i okolnih mesta kraći za deset godina.

– Šta će biti sa stanovnicima Istočne Srbije kada država odobri povećanje proizvodnje bakra za 250 odsto, povećanje flotacije Veliki Krivelj za 230 odsto, a površinski kopovi i jame podzemne eksploatacije su već povećale proizvodnju već nekoliko puta? Da li će životni vek ovog dela Srbije biti kraći 20 ili 30 godina? To će verovatno pokazati neke naredne studije, onih istraživača koji prežive ovoliku ekspanziju rudarstva i metalurgije u ovom delu Srbije“, kaže ona.

Prof. dr Šerbula ne zna da li će Vlada Srbije dozvoliti da se sva prirodna bogatstva bakra i zlata iscrpe i izvezu iz zemlje i šta će ostati za naše buduće generacije? Jer cena bakra i plemenitih metala koji se proizvode u Boru, neće nikada biti niska. Za sve energetske izvore su potrebni bakarni provodnici za transport električne struje. A, plemeniti metali zlato, srebro, platina, paladijum su garant stabilnosti neke države.

„Za državu Srbiju je uvek bilo važno povećanje proizvodnje i porast statističkih podataka. A, koja je cena toga, to nije bitno za javno medijsko prikazivanje političara. Mi građani jedino možemo da vodimo računa o životnoj sredini i šta ćemo ostaviti našim budućim pokolenjima. Političarima je bitno kako sada da ostanu na vlasti, a ne šta će biti za neku daleku deceniju ili dve”, kaže Šerbula.

Foto: Miljko Stojanović
Foto: Miljko Stojanović

Ona nije iznela precizne podatke o broju obolelih od kancera u Srbiji, ali kao i svi, primećuje da se starosna granica za obolevanje od ove bolesti značajno spustila.

„Ja znam da ima dosta mojih studenata i mlađih kolega koji su preminuli od različitih vrsta kancera. A što je još veća tragedija, ima dosta dece školskog uzrasta koji su preminuli od kancera. I to dece koja nisu dočekala ni pubertet, kao što je to slučaj sa jednim mojim rođakom“, zaključila je naša sagovornica.

Istovremeno, objašnjavajući šta sve to Borani udišu, prof. dr Šerbula, kaže da su od 2015. godine, od kada je inovirana topionica i uvedena takozvana fleš-smelting tehnologija, nivoi godišnjih srednjih vrednosti sumpor dioksida na nešto nižem nivou nego predhodnih godina, ali ne sigurno u dozvoljenim granicama koje propisuje Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

– Naše zakonodavstvo je usaglašeno sa zakonima Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije, ali je problem što se ne poštuje. Za sumpor dioksid je 50 mikrograma po kubnom metru takozvanog ambijentalnog vazduha. Maksimalne vrednosti koncentracija sumpor dioksida na dnevnom nivou dosežu i nekoliko hiljada mikrograma po kubnom metru ambijentalnog vazduha, a to može da se vidi na stranici grada Bora u dokumentima u odeljku ekologija. Tu se nalaze godišnji, mesečni i dnevni izveštaji državne i lokalne mreže praćenja kvaliteta životne sredine u Boru – kaže ta stručnjakinja.

Na pitanje Danasa o arsenu i koliko on utiče na zdravlje građana Bora, profesorka podseća da je arsen uvek bio problem u Boru, „jer je arsenopirit prateći mineral rude bakra i što je veće topljenje te rude sa velikom koncentracijom arsena to su veće i koncentracije arsena u vazduhu“.

– Najveće koncentracije arsena su bile 2019. godine kada je njegova srednja godišnja vrednost na mernom mestu Jugopetrol u suburbanoj zoni Bora bila 550 nanograma po kubnom metru ambijentalnog vazduha. Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha  propisuje za arsen dozvoljenu srednju godišnju vrednost od šest nanograma po kubnom metru. Možete da zamislite kolike su maksimalne vrednosti bile kada je srednja godišnja bila 550 nanograma. Arsen je kancerogena materija i poznati otrov još iz srednjeg veka – zaključuje naša sagovornica.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.