Trijumf kulture nasilja nad kulturom sećanja: „Ribnikar“ i druge tragedije

Tokom Dana sećanja na tu tragediju građani su odavali poštu za osam devojčica, uzrasta od 11 do 14 godina, jednog četrnaestogodišnjeg dečaka i jednog radnika obezbeđenja (53), koje je 3. maja 2023. u 8.41 pištoljem ubio učenik Kosta K. (13), po ličnom spisku za likvidaciju. Ranio je još pet učenika i nastavnicu.

Odavanje pošte ispratilo je bacanje petarde među građane koje je na to mesto dovela tuga.

Već sledeći dan, 4. maj, „rezervisan“ je za obeležavanje trogodišnjice još jedne masovne tragedije, kada je u Malom Orašju i Duboni kod Mladenovca ubijeno devetoro ljudi, uzrasta od 15 i 26 godina, uključujući i policajca van dužnosti, a ranjeno njih 13, uglavnom mladih. Na njih je „jurišnom puškom“, u nekontrolisanom besu prema meštanima, pucao Uroš Blažić (20), koji je posle zločina pobegao. U kući njegovog dede policija je pronašla arsenal oružja, izvestili su mediji.

Sam početak ovog meseca, 1. maj, bio je još jedan Dan sećanja- na 16 ljudi, među kojima je i dvoje dece, koji su pre tačno godinu i po dana (18 meseci) izgubili život pri padu betonske nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu. Jedna mlada žena je teško povređena. Deo javnosti i ovu tragediju označava kao masovno ubistvo, ocenjujući da su svi oni žrtve agresivne i bezobzirne korupcije.

Obeležavanje tri masovne tragedije- koje su nesumnjivo posledice nasilja raznih vrsta- u roku od četiri dana, još jednom je otvorilo („staro, dobro“) pitanje može li u Srbiji kultura sećanja trijumfovati nad kulturom nasilja, kojoj smo svedoci- saradnici bar od ratnih devedesetih naovamo.

Izvesno je da aktuelna vlast nije direktno uticala na tragediju u „Ribnikaru“, te da je nakon početnog nesnalaženja preduzela više mera, a porodicama, po njihovom svedočenju, „pružila značajnu pomoć“.

Ipak, ključni sudski postupak koji bi bar formalno doneo pravdu žrtvama još nije završen, najavljeni Memorijalni centar nije ni na vidiku, a na sistemskoj edukaciji, prevenciji, sprečavanju i saniranju ovakvih situacija u školama još se ne radi dovoljno.

Ne da se izbeći utisak da je za autoritarnu vlast u Srbiji od  povećanja zarada, novih zapošljavanja, dodatne edukacije ili boljih uslova rada u školstvu neuporedivo značajnije finansiranje „ćacilenda“, partijskih batinaša i besomučne propagande.

Prosveta i obrazovanje su, uostalom, za svaki nedemokratski režim, pa i ovdašnji, koji ni po čemu nije eksluzivan, prirodni neprijatelji. Stoga ne bi trebalo da čudi- ali uprkos tome ume da zgrozi- kada, recimo, naprednjački kadrovi koji se predstavljaju kao ministri poruče građanima da ne upisuju decu na takozvane „blokaderske“ fakultete jer će im se ona vratititi u kovčezima, ili da policija studente koji protestvuju može i da ubije.

Ne bi trebalo da čudi- ali iznova uspe da šokira- kada predstavnici vlasti, na čelu sa vrhovnim vođom, koji se izdaje za predsednika (svih građana) Srbije, govore da studenti i građani koji godinu i po dana protestvuju, zahtevajući pravdu i demokratiju, nisu ništa drugo do ustaše i teroristi. Ili kada batinaši koji lome vilicu studentkinji budu pomilovani od onog koji se predstavlja kao predsednik Srbije. Ili kada rektor najvećeg državnog univerziteta u zemlji postane „ubica“ i „lopov“.

Pobuna dela društva, koju su pokrenuli studenti, kao odgovor na ovakvu političku patologiju, može biti isceljujuća i po društvo i po žrtve.

Problem je, ozbiljan problem, što u Srbiji, bar od devedesetih, ne postoji stvarna kultura sećanja na žrtve, ma koje one bile, i ma iz koje tragedije.

Još je veći problem što su ovde promoteri nasilništva upravo predstavnici vlasti, i to isti oni koji su, recimo, devedesetih, za skupštinskom govornicom umeli da poruče da treba ubiti stotinu njihovih za jednog našeg.

„Kultura nasilja“ u Srbiji  nije oksimoron.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Ko je dr Vladimir Kecmanović, otac dečaka koji je pucao u „Ribnikaru“?

Studenti u blokadi u Nišu kategorički odbacili navode VJT da je za protest 15. marta navodno planirana simulacija upotrebe „zvučnog topa“

„Odbor za Statutarna pitanja dao pozitivno mišljenje o integraciji spornog Fakulteta srpskih studija u Univerzitet u Nišu“: Studenti u blokadi Filozofskog

Žena iz Svrljiga koja je napala doktorku i ujela policajca zadržana na lečenju