Otac devojčice Angeline, ubijene u Ribnikaru o traumi društva i Memorijalnom centru koji je još „na nuli“

„Najteže su nam godišnjice i praznici jer se uvek na praznike prisećamo detalja zajedničkog života i sreće koje smo imali sa njima – to su najteži trenuci. Svakodnevno su teški trenuci kad pre spavanja i nakon ustajanja ljubite fotografiju svog deteta i tada vam je podsećanje aktivnije. Život se nije promenio puno, osim kada mi imamo neke aktivnosti za koje morate da se fokusirate i prirodno je da ste u nekoj fazi gde ne sećate se, a inače stalno su prisutna deca i Angelina“, kaže Aćimović za N1.

Nakon tragedije i država i institucije bile potpuno nespremne, a grešaka je najviše najviše iz neznanja i potpunog neiskustva, navodi on.

„U praksi u svetu ima mnogo ovakvih slučajeva, trebalo je, a nisu predviđene sve mere koje su trebale preventivne da se urade na osnovu tuđeg lošeg iskustva – obuka kadrova u školi, da prepoznaju priznake koje govore da se tako nešto može desiti“, kaže Aćimović i dodaje da su, kada je u pitanju pomoć nesrećnima, porodicama i ranjenima, insititucije učinile apsolutno sve što je u određenom trenutku bilo potrebno.

Ono što Anđelkoviću, kako kaže, smeta, jeste nedonošenje ozbiljne strategije koja bi bila jedan način tretiranja dece u školama i sprečavanja sličnih slučajeva.

„To je samo vrh neke vrste nasilja, ali sve to proizlazi iz odnosa roditelja, nastavnika prema deci za koju mogu da tvrdim da danas imaju epidemiju bolesti koja se zove digitalna zavisnost. Ekrani su ti koji nam uništavaju decu, ta strategija nam nedostaje i radi se sad na njoj“, ističe.

On ističe i da je bitno da posebno mladi ljudi nauče da je da se detetu do 10 godina ne daju telefon i internet, o čemu govori i knjiga „Zaštiti me“ koju je predstavila Fondacija Angelina.

„Mi smo napisali knjigu u kojoj govorimo u ime deteta – zaštitite me, ja sam ne mogu da se zaštitim od nauke koja je stvorila sve te platforme i igrice. Apelujemo da se mnogo više posveti pažnja obuci roditelja kroz jedan sistemski rad i ozbiljnu strategiju“, poručuje Anđelković.

Memorijanli centar još „na nuli“

Ubrzo nakon tragedije bila je formirana grupa za izgradnju Memorijalnog centra za žrtve masovnog ubistva u Ribnikaru, ali i Duboni i Malom orašju, a Aćimović kaže da memorijalizacija ima višestruko značenje i da služi za nezaborav dece. Memorijalni centar bi, kako kaže, bio vrsta prevencije svima koji mogu da ga posete, te je dužnost svih da se on napravi.

„I sada kada govorimo posle tri godine da smo na nuli, jedinu krivicu u svemu tome snose roditelji, što se tiče Beograda, zato što mi nismo uspeli da nađemo neke zajedničke smernice šta ćemo i kako ćemo, lutali smo u tom svom psihičkom stanju. Umesto da umesto nas to uradi neki multidisciplinarni tim, to ne ide tako, jer na kraju to opet treba da dođe do nas da verifikujemo i kažemo kako to treba da izgleda. U stvari, nismo došli ni do projektnog zadatka da bi to neko počeo da radi. Država je rekla – kako god vi odlučite biće urađeno, međutim, mi ništa nismo uradili“, objašnjava i kaže da se nada da će se posle ovog 3. maja situacija promeniti, te da su već počeli da rade na tome.

Aćimović kaže da je jako teško da pravda u ovakvom slučaju bude zadovoljena, jer ubica ne može da bude kažnjen nikakvim zakonom jer je krivično neodgovoran. On kaže i da je sudski proces bio veliko razočarenje za roditelje posle jednog „zadovoljstva“ što je sve teklo jako brzo i profesionalno.

„Izvedeni su svi dokazi i mi smo očekivali i desilo se da smo imali jednu presudu koja je bila za nas zadovoljavajuća, uzimajući u obzir šta zakon predviđa. Međutim, sudija je dozvolio neke greške, da li namerno ili iz šarlatanstva i neznanja, ali je ta odluka rezultovala time da se postupak ponovi. To je za nas bilo poražavajuće i neshvatljivo, ali smogli smo snage i možda imali malo sreće da pojačamo te dokaze i da na ponovnom ispitivanju ubice potvrdimo sve ono što je do tada bilo – da su apsolutno roditelji krivi jer su zapostavili dete“, kaže Aćimović.

Otac Angeline kaže da je generacija njegove ćerke bila zlatna i da su imali velika predviđanja i kapacitete, te da ono što danas roditeljima daje snagu i putokaz jeste dobrota ljudi.

„Jako dosta ljudi pokazuje saosećanje i žele da učestvuju u borbi i radu da se oni ne zaborave. Jako nam je drago jer vidimo da smo na pravom putu… Jedan od najvažnijih zadataka je sprečavanje, odnosno rad na podizanju svesti i sprečavanju digitalne zavisnosti dece“, zaključio je Aćimović, a prenosi N1.

Podsetimo, danas se obeležava tri godine od masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kada je tada 13-godišnji K.K. ubio devet svojih školskih drugova i čuvara, a ranio šest osoba.