Trojka „pištoljem“ pretila Kipru i Portugalu

„Obe zemlje su imale veoma malo manevarskog prostora tokom pregovora o uslovima za pakete pomoći. Ono što su nam, u suštini, obe države rekle je da im je pištolj bio uperen u glavu, posebno Kipru“, rekao je Klut za EUobserver.

„Mi ne smatramo da reforme koje su nametnute ovim zemljama nisu bile potrebne, već kritikujemo način na koji je to urađeno – u suštini, bez učešća nacionalnih parlamenata ili socijalnih partnera“, istakao je Klut.

Jedna od mera „spasavanja“ Kipra podrazumevala je i zaplenu depozita iznad 100.000 evra u dvema najvećim bankama u zemlji. Međutim, prema rečima Kluta, države na čelu sa Nemačkom su, u žurbi da udare na „ruske oligarhe“ koji su držali depozite u tim bankama, zapostavile posledice po društvo.

„Na Kipru postoji veliki problem sa nedostatkom likvidnosti. Nezaposlenost je sa tri odsto skočila na 17 odsto, građani nemaju novca da plate kredite i hipoteke“, ukazuje Klut. On objašnjava da za razliku od Nemačke ili Francuske, Kipar nema jak društveni sistem, a ljudi su navikli da novac drže u banci i čuvaju ga da bi platili studije svoje dece, zdravstvenu zaštitu ili penziju. Još jedna pritužba kiparskih deponenata je ta što su obveznice ove dve banke „zbrisane“. „Ljudi koji su uložili deo svoje ušteđevine u obveznice ove dve banke zauvek su izgubili taj novac“, kaže nemački poslanik Jirgen Klut.

Finski liberalni poslanik u EP Nils Torvalds izjavio je za EUobserver da bi neuspehe političara na Kipru i u Portugalu takođe trebalo uzeti u obzir. Međutim, kako je dodao, širom Evrope to nije tendencija, pa tako i u Finskoj, gde politički sistem odugovlači i ne preuzima odgovornost onda kada bi to trebalo da uradi. I članice evrozone su delimično krive za ignorisanje problema Grčke i predugog fingiranja iznosa deficita. „To je nateralo sve igrače da budu oštriji u sledećoj fazi. I to je dovelo do toga da se Kipar tretira grublje nego što je trebalo“, naveo je Torvalds.