Tužioci zatražili 35 godina zatvora za oficira OVK Mustafu zbog zločina nad Albancima 1999.

Na kraju završne reči, tužilac Cezare Mihalčuk (Mihalczuk) rekao je da je ta kazna primerena Mustafinoj odgovornosti za teške i okrutne zločine nad šestoricom Albanaca u pritvoru OVK u selu Zlaš, nedaleko od Prištine, u aprilu 1999.

Tužilaštvo je zatražilo da sud Mustafu (50) proglasi krivim po sve četiri tačke optužnice – za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo pritvorenika u Zlašu.

Kao otežavajuću okolnost, Mihalčuk je naveo da je Mustafa, kao komandant jedinice BIA, „zloupotrebio svoju moć“ ne samo time što je podređenima naredio da zatvore i zlostavljaju šestoricu albanskih civila, nego i time što je i sam učestvovao u njihovom prebijanju i maltretiranju.

„Mustafa je prisustvovao zlostavljanju i ohrabrivao je podredjene da sa maltretiranjem nastave“, rekao je Mihalčuk.

U otežavajuće okolnosti, zastupnik optužbe uvrstio je i ranjivost žrtava i izuzetnu okrutnost zlodela.

Tužioci su u završnoj reči tvrdili da su dokazali da su Mustafini vojnici, u prve dve nedelje aprila 1999, u Zlašu nezakonito pritvorili, prebijali i mučili šestoricu Albanaca koje su neosnovano nazivali „špijunima“ i „kolaborantima“ sa srpskim vlastima.

Petoricu pritvorenih su, sredinom aprila 1999., pustili na slobodu, a jedan pritvorenik je preminuo od posledica prebijanja i mučenja, koje je uključivalo elektrošokove, ubadanje noževima i nanošenje opekotina užarenim šipkama.

Jutros, na početu završne reči, glavni tužilac Džek Smit (Jack Smith) podvukao je da su neki od Albanaca postali Mustafine žrtve zato što su „mislili da je bolje da Kosovo vodi Ibrahim Rugova nego Hašim Tači“, a da su drugi prethodno čak hteli da „budu dobrovoljci u OVK“.

Optuženi Mustafa iskoristio je svoju moć za „brutalan odnos prema sunarodnicima Albancima“ samo zbog njihovih političkih pogleda, sugerisao je Smit.

Glavni tužilac je posebno istakao Mustafinu odgovornost za smrt pritvorenika koji je, po iskazima očevidaca, bio „sav crn“ od prebijanja i mučenja u Zlašu.

Smit je podsetio da je i sam Mustafa, tokom procesa, potvrdio da je bio komandant jedinice BIA u Zlašu, rečima: „Štab – to sam ja“.

„Nijedan komandant osim Mustafe nije imao kontrolu nad vojnicima OVK“ u Zlašu, rekao je zastupnik optužbe, napominjući da je Mustafa „prisustvovao“ mučenju pritvorenih.

Glavni tužilac naročito je istakao hrabrost žrtava da svedoče na suđenju Mustafi, s obzirom na „klimu straha i uznemiravanja koja vlada na Kosovu“.

Svedoci su, po Smitu, bili „suočeni“ sa pretnjom „odmazde“, poručivano im je da „ne pominju imena“, ali su, uprkos tome, pred sudom opisali šta su preživeli u rukama OVK.

„Žrtve nisu imale nijedan drugi razlog da identifikuju Mustafu osim onog što su videle i propatile. A mnogo su mogle da izgube zbog toga“, rekao je tužilac.

Smit je podvukao da sudjenje Mustafi pokazuje da je „lažan koncept potpuno čistog rata – da su srpske snage počinile sve zločine, a OVK nije počinila nijedan“.

Činjenica da su Mustafine žrtve bile Albanci „neugodna“ je za sve na Kosovu koji žele da ometaju rad haškog suda, formiranog „voljom naroda Kosova“ konstatovao je tužilac.

Završnu reč na sudjenju Mustafi sutra će izložiti zastupnica žrtava, a potom i branilac optuženog.

Proces Mustafi počeo je 15. septembra prošle godine, kao prvo suđenje pred sudom čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova.

Sudjenje je trajalo do 20. juna ove godine. Tužioci su izveli 14 svedoka, a u Mustafinu odbranu iskaz je dalo 15 svedoka.

U procesu je učestvovalo i osam žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na odštetu, ukoliko Mustafa bude proglašen krivim.

Koje fizičke i mentalne traume su žrtve pretrpele procenio je veštak koga je imenovalo raspravno veće.

Finansijski ekspert je, na osnovu te procene, sudijama podneo izveštaj o primerenoj odšteti koja bi mogla biti dodeljena žrtvama.

Presudu Mustafi naknadno će izreći raspravno veće kojim predsedava sudija Mapi Feld-Folja (Mappie Veldt-Foglia) iz Holandija.

Članovi veća su sudije Roland Dekers (Dekkers), takodje iz Holandije i Žilber Biti (Gilbert Bitti) iz Francuske, kao i rezervni sudija Vladimir Mikula iz Slovačke.