foto Miroslav DragojevićNijedno tužilaštvo od 1. januara 2019. godine nije primilo krivičnu prijavu za krivično delo prinudno zaključenje braka, jedan je od glavnih od zaključaka “Godišnjeg izveštaja o dečjim brakovima u Srbiji za 2021. godinu sa posebnim osvrtom na praksu javnih tužilaštava“, koji je pripremio Praxis.
U izveštaju se navodi da je ova nevladina organizacija odgovore na zahteve za pristup informacijama dobila od 53 osnovna javna tužilaštava, dok pet tužilaštava nije dostavilo odgovore.
Prema dobijenim podacima, svaka treća krivična prijava za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom rezultira optužnim predlogom, dok prijave da postoje sumnje na krivično delo prinudno zaključenje braka u prethodne tri godine u Srbiji nisu podnošene.
“Nejednako postupanje i nedoslednost u radu policije i tužilaštva koje se ogleda u predlaganju uslovne osude u 2/3 optužnih predloga, ukazuje na ozbiljne probleme kada je u pitanju delotvornost i svrsishodnost mehanizama prevencije i sankcija budući da nisu u stanju da obezbede adekvatnu zaštitu prava deteta”, ukazuju iz Praxisa.
Značajna saznanja o dečjim brakovima, ali i glavnim preprekama na putu suzbijanja ove pojave, a koja su opisana u ovom izveštaju, dobijena su kroz aktivnosti koje su realizovane sa decom i sastanke koji su održani sa predstavnicima centara za socijalni rad i škola.
U izveštaju se ukazuje da u Srbiji, u dečje brakove najčešće stupaju romske devojčice, o čemu svedoče i podaci da je među mladim ženama (20-24godine, ) koje su stupile u prvi brak pre navršenih 15 godina,16 odsto romskih devojčica u poređenju sa jednim procentom devojčica iz opšte populacije, dok je 56 odsto romskih devojčica u odnosu na 16 odsto devojčica iz opšte populacije stupilo u dečji brak do 18. godine života.
“Iako ove devojčice brak doživljavaju kao rešenje nekog problema, najčešće siromaštva, takva njihova odlukapo pravilu povećava stepen njihove marginalizacije, izloženosti diskriminaciji i socijalnoj deprivaciji”, navodi se u izveštaju.
Ujazuje se da su podnosioci krivičnih prijava po pravilu policija i centri za socijalni rad, koji su informacije o navedenom krivičnom delu najčešće primali od zdravstvenih ustanova nakon porođaja maloletnihdevojčica.
“Samo 10 krivičnih prijava je podneto od strane fizičkih lica, gde je u jednom slučaju prijavu podneo „nepoznati građanin, prijatelj porodice oštećene“”, piše u izveštaju.
Navodi se i da je pojava dečjih brakova globalni problem i na svetskom nivou na svaki minut 23 dece, najčešće devojčica, stupi u brak.
“Svake godine dečji brak zaključi 12 miliona devojčica”, piše u izveštaju Praxsisa.
Izveštaj je pripremljen u u okviru projekta “Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji”, finansiranog od strane Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
