foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Muškarac star 62 godine ispalio je više hitaca iz gasnog pištolja tokom proslave. Zatim je gasni pištolj uperio u pravcu 40-godišnjeg muškarca, a kada nije opalio, izvršilac je udario žrtvu dva puta u glavu, nanoseći mu teške telesne povrede. Policija je od počinioca oduzela gasni pištolj u nedozvoljenom posedu sa 33 komada municije.
Policija je u stanu sedamdesetdvogodišnjeg muškarca pronašla ručnu bombu, malokalibarsku i lovačku pušku, malokalibarski pištolj, prigušivač, oko 180 komada malokalibarske municije i oko 80 komada puščane municije.
U stanu i vikendici tridesetpetogodišnjeg muškarca nađena je lovačka puška sa optikom, 24 metka, kao i oko 63 grama sasušene materije za koju se sumnja da je marihuana i trag praha za koji se sumnja da je amfetamin.
Zajedničko za ova tri incidenta je da su svi uključivali vatreno oružje, da su se svi dogodili u Srbiji i da su se svi dogodili istog dana – 13. februara 2024. godine. Taj dan se, nažalost, ne razlikuje previše od većine drugih, pošto kako pokazuju dostupni podaci, u Srbiji retko kada prođe više od 24 sata između dva incidenta koji uključuju oružje.
Prema poslednjem kvartalnom izveštaju Centrale za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj Evropi (SEESAC) takvih incidenta je u Srbiji od oktobra do decembra prošle godine bilo ukupno 113. Ako se uzme da je u prethodna dva kvartala broj iznosio 104, a u prvom tromesečju 97, vidi se blagi porast.
I to u godini koju su obeležila dva masovna ubistva čije žrtve su u najvećem broju deca i mladi.
Značajan broj takvih incidenata (32) odnosi se na situacije u kojima je policija od nekoga oduzimala ilegalno oružje. Predvidivo, i u poslednjem kvartalu su najviše oduzimani pištolji (9), a slede eksplozivne naprave (4) i puške (2).
Ipak, ono što zabrinjava je činjenica da je od oktobra do decembra zabeleženo 35 oružanih incidenata u kriminalnom kontekstu, što je značajan skok u odnosu na ostatak prošle godine kada taj broj nijednog tromesečja nije prelazio 25.
Razlažući taj broj, vidi se da poslednja tri meseca godine bilo 11 oružanih pljački i sedam slučajeva koji su povezani sa organizovanim kriminalom. Ako je ikakva uteha, Srbija po broju oružanih incidenata nije najgora u regionu.
Prema navodima kvartalnog izveštaja, van konkurencije u ovoj kategoriji je Kosovo, gde je u poslednjem tromesečju zabeleženo 268 oružanih incidenata. Odmah iza, nalazi se Severna Makedonija sa 145 incidenata.
Slični brojevi kao i u Srbiji, zabeleženi su u Bosni i Hercegovini gde je bilo 119 incidenata koji uključuju oružje, kao i Albaniji gde ih je bilo 116. Bolje od Srbije stoji Crna Gora (70), ali i Moldavija (34) koja je jedina zemlja van Zapadnog Balkana koja je obuhvaćena izveštajem SEESAC-a.
Zbirno posmatrano, u ovim incidentima, kojih je od oktobra do kraja godine bilo 865, život je izgubilo 29 ljudi. Zabeleženo je 19 slučajeva korišćenja oružja prilikom slavlja, 28 slučajeva u kontekstu porodičnog nasilja (svi počinioci su bili muškarci), dok se 38 ljudi suočilo sa pretnjom oružjem prilikom pljački.
Ovaj izveštaj, koji precizira da nema bitnih promena u broju incidenata sa vatrenim oružjem, stavlja u kontekst efektnost mera koje su preduzete nakon masovnih ubistava u Beogradu i okolini Mladenovca.
Tako je nedavno saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, 5. maja prošle godine, neposredno nakon ubistava, u posedu građana bilo je 766.665 komada oružja. Sprovođenjem mera Vlade Srbije, precizirali su, taj broj je smanjen za 171.785. Među merama, najvidljivija je bila akcija predaje neregistrovanog oružja.
U toj akciji je od 8. maja do 30. juna predato ukupno 108.883 komada oružja i minsko-eksplozivnih naprava, kao i 4.243.139 komada municije. Pored toga, izvršena je revizija 410.806 izdatih dozvola za oružje.
Kao posledica, protiv vlasnika je podneto 2.015 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, te 1.886 krivičnih prijava i izveštaja nadležnim tužilaštvima. U istom periodu, kontrolisane su i streljane. Policija je bila u ukupno njih 100, a naloženo je 178 mera za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, te podneta četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Paralelno sa kontrolom, uspostavljen je i dvogodišnji moratorijum na nabavljanje kratkog vatrenog oružja. Nakon nekoliko meseci, od moratorijuma su izuzeti sportski strelci, pravna lica koja se bave obezbeđenjem, te privredna društva iz Odbrambene industrije.
Osim mera koje su već sprovedene, u MUP-u su istakli da je rešenjem ministra formirana i Radna grupa za izradu Nacrta zakona o oružju i municiji sa zadatkom da, između ostalog, pooštri odredbe koje uređuju nabavljanje i držanje kratkog vatrenog oružja, kao i da uredi rad i bezbednosne uslove koje moraju da ispunjavaju strelišta.
Neposredan povod za ove mere bila su dva masovna ubistva od 3. i 4. maja 2023. godine u kojima je ubijeno 19 osoba. Trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi postupak protiv roditelja počinioca zločina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu zbog sumnje da su počinili teško delo protiv opšte sigurnosti, kao i zbog nedozvoljenog držanja oružja.
Za ubistva se ne vodi postupak zbog toga što je počinilac u trenutku izvršenja dela imao 13 godina, te po važećem zakonu ne može krivično da odgovara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
