privatna arhivaSela u srednjem Banatu ubrzano se prazne a preostali stanovnici problem vide u činjenici da su nekadašnji pogoni i ekonomije zatvoreni, pa meštani odlaze trbuhom za kruhom da se nikada ne vrate.
Banatsko Višnjićevo jedno je od najmalobrojnijih sela u srednjem Banatu. U selu trenutno, na spavanju, kako se to kaže, ima 120 duša. Uglavnom su to stari ljudi. Selo nema školu već godinama a nekoliko mališana u klupe seda u obližnjem Krajišniku, koji čak nije ni u istoj opštini. Do škole ih voze roditelji.
– U selu radi jedna prodavnica i postoji crkva. Poštar dolazi jednom nedeljno. Zahvaljujući tome što smo uspeli da nekako sačuvamo poljoprivredno preduzeće „Branko Gleđa“ petoro meštana ima posao u selu. U selu žive penzioneri, sve što je moglo da ode, otišlo je da se više nikad ne vrati. Sasvim je sigurno da će Banatsko Višnjićevo u vrlo skoroj budućnosti nestati kao selo, priča Vojin Trkulja, koji je 17 godina direktor seoskog preduzeća.
Sudbinu Banatskog Višnjićeva deli još jedno selo koje u svom imenu ima odrednicu Banat, Banatska Dubica.
Selo u opštini Sečanj danas ima 300 stanovnika, a do pre nekoliko godina bilo ih je četiri puta više.
– Poslednjih godina meštani se intenzivno iseljavaju. Glavni razlog je to što nemaju gde da se zaposle. Nekad je u opštini radila kovačnica, IMT, ekonomija. Sada ne radi ništa. Na selu su ostali poljoprivrednici kao ja, koji mogu da se rastanu od zemlje, i stari ljudi. U selu postoji škola do četvrtog razreda, a i u njoj se prave kombinovana odeljenja. Pošta radi dva puta nedeljno, kao i lekar u seoskoj ambulanti. Vrlo se često desi da lekar i ne dođe, nema ih dovoljno u matičnom domu zdravlja u Sečnju, priča Slavoljub Grujić, poljoprivrednik iz Banatske Dubice i dodaje da ne može da prežali što je sinove zadržao na zemlji i u selu.
On kaže da ima tek poneki autobus, voz do Beograda više ne ide.
– U ataru više nema zemlje ni za arendu akamoli za večito, tako da ni mladi koji bi možda ostali na zemlji ne mogu akamoli za večito, pa ni mladi poljoprivrednici ne mogu da se razvijaju, a bez 100 lanaca zemlje vi danas nemate šta da tražite u poljoprivredi. Jednom rečju, tuga i jad a ne vidim šta bi to moglo da se desi da se situacija promeni, objašnjava Grujić
Samo malo bolja situacija je u Banatskom Despotovcu, selu koje je od Zrenjanina udaljeno dvadesetak kilometara.
Banatski Despotovac ima oko 800 stanovnika. Po podacima iz popisa iz 2011. u selu je živelo 1620 meštana.
U seoskoj školi ima 32 učenika, a prošle godine njih troje je završilo osmi razred. Nijedan učitelj ni profesor nisu iz sela.
U selu nema lekara, stomatologa, iako postoje obezbeđeni stanovi za njih.
Posla za Despotovčane u selu nema. Imali su ekonomiju koja je privatizovana a onda i preprodana, a svi zaposleni ostali bez posla. Novom vlasniku bile su potrebne njive i mehanizacija, ljudi ne.
Meštani Banatskog Despotovca diče se seoskim parkom i raskrsnicom sa kružnim tokom.
U šali su pričali, da su ovakvu raskrsnicu imali pre Zrenjanina. I sada raskrsnica stoji samo što njome niko ne prolazi.
Ovo su samo neka od sela u srednjem Banatu koja se ubrzano prazne.
Slična situacija je i u Šurjanu, Jarkovcu, Radojevu, Jankovom Mostu, Lukinom selu.
U Lukićevu, selu na samo desetak kilometara od Zrenjanina, ove godine nema nijednog đaka prvaka.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
