Ujedi „grizu“ budžet

O tome kako se zaštititi od napada čopora pasa razgovara se u skoro svim opštinama u Srbiji. Međutim, u prijepoljskoj opštini, samo prošle godine iz budžeta je građanima „zbog ujeda pasa“ isplaćeno 12 miliona dinara. Reč je, očigledno, o velikim parama i velikom broju sporova koji se po pravilu odmah rešavaju i dobijaju. Kao da je stečena rutina i kod advokata, ali i kod svih aktera u sudskom postupku. Ova tema bila je predmet rasprave na sednicama Skupštine opštine, postavljeno je i više odborničkih pitanja. Naime, odbornici opozicije su zahtevali da im se dostave imena „ujedenih građana“, iznosi koji su isplaćivani pojedincima, odnosno imena lekara i advokata. Takve podatke nisu dobili. Neki od odbornika su čak sve komentarisali u pomalo podsmešljivom tonu nazivajući pojavu „ujedi zadovoljstva“. Ako je za utehu, od prošle godine, kada je „ujedanje“ eskaliralo, da bi se „uštedelo“, ne pozivaju se više ni veštaci jer je „shvaćeno“ da se samo odliva više novca, a presude su uvek u korist onih koji tuže lokalnu samoupravu koja ne rešava pitanje pasa lutalica, „ornih da ujedu“.

Iako je postojala inicijativa da se reši pitanje pasa lutalica, čak je bilo i zainteresovanih za izgradnju azila, nije bilo pomaka. Zakonom je zabranjeno ubijanje ili trovanje pasa lutalica, bacanje otrovnih mamaca, pa se više ne angažuju ni preduzeća koja su bila specijalizovana za ubijanje pasa lutalica, niti lovci koji su delovali u prigradskim naseljima i selima. Stravičnih scena ubijenih pasa čija tela leže po ulicama i trotoarima, više nema. Ali nema ni rešenja za čopore koji su stacionirani po gotovo svim gradskim kvartovima, manje ili više agresivni. Prijepoljska opština je izgradnju azila stavila „u plan prioriteta“ ali je reč „o velikom projektu i velikim sredstvima“, kako kažu nadležni. Procena je da bi izgradnja azila ili prihvatilišta za pse iznosila oko 280.000 evra. Ako se to prevede – stižemo lako do iznosa koji je isplaćen građanima na ime „ujeda“ iz opštinskog budžeta u prethodne četiri godine. Sredstva koja se spominju su ukupna sredstva koja bi trebalo da obezbede tri opštine (Prijepolje, Priboj i Nova Varoš) kako bi se izgradilo prihvatilište i rešio problem pasa u sve tri opštine.

Pitanje je šta to treba još čekati, zašto je azil za nekoliko opština teško izgraditi ili je nešto drugo posredi? Možda zato ne stižu odgovori na odbornička pitanja o imenima svih aktera u „slučajevima ujeda“, uz svo poštovanje i saosećanje sa onima koji su žrtve agresivnih čopora. Ono što je javna tajna je i bizarna priča da neretko, kako bi se otarasili svojih čopora koji se šepure glavnim gradskim ulicama i trgovima, nadležni opštinski oci(i majke) prećutno odobravaju „šinterske akcije“, odnosno hvatanje pasa, „pakovanje“ u vozila i odvoženje na teritoriju „suseda“. Po onom: „Eto vam ga, pa se vi brinite“.

Evropski zakoni su doneti, ali se nije išlo u susret istima kad je reč o zbrinjavanju pasa i mačaka koji se nađu na ulici, najčešće zbog neodgovornosti vlasnika. Jedan od načina da se spreči najezda je obeležavanje pasa i mačaka kao domaćih životinja. Kad budu posedovale čip, vlasnici neće moći tek tako da se „reše“ svojih ljubimaca koji postaju suvišni ili prekobrojni. Humano postupanje se ogleda u svakom odnosu čoveka prema svom okruženju i kad su u pitanju ljudi ali i životinje. Kada nesavesni i neodgovorni seoski domaćini ili urbani ljubitelji pasa i mačaka postupe nehumano i neodgovorno, čip rešava problem jer bi se tako omogućilo „pronalaženje“ i kažnjavanje vlasnika visokim novčanim kaznama. Inače su strašne scene koje priređuju „pomodari“ koji puštaju rasne pse da „umiru“ na ulici kao psi lutalice. Nije retko sresti pse (koji ne pripadaju agresivnim rasama), a koji danima zavijaju tražeći „dom“ ili vlasnika na koga su navikli, dok ne izdahnu kraj kontejnera, često napadani od prilagodljivijih domaćih „kanara“.

Naravno, predloga ima, ali se ništa ne rešava. Srbijom krstare psi lutalice po gradovima i prigradskim naseljima uterujući strah deci, umesto ljubavi prema životinjama koje se nazivaju „kućni ljubimci“. Prizori napadnute dece ali i odraslih nisu samo za kamere. Oni postaju istinski fenomen vremena u kome živimo koje je potpuno „slepo“ kad je reč o brojnim pričama vezanim za grubo negiranje urbanog života i adekvatnog ponašanja koje takav život zahteva. U tom pravcu se pre mesec dana javnosti obratila i Stalna konferencija gradova i opština koja je pozvala nadležne da ovom sve ozbiljnijem komunalnom problemu „posvete punu pažnju“ . „Problem neodgovarajuće brige o psima je svojstven za sve sredine u Srbiji, napušteni ili psi koji imaju neodgovorne vlasnike su odavno postali komunalni problem koji u velikoj meri opterećuje gradove i opštine, prvenstveno iz razloga bezbednosti, ali i zbog zakonske obaveze lokalne samouprave da isplati naknadu povređenoj osobi ukoliko je povredu nanela životinja koja nema vlasnika.Pored rešavanja problema pasa lutalica, zahtevamo zakonsko regulisanje i rigorozno kažnjavanje svih neodgovornih držalaca pasa, koji svojim ponašanjem ugrožavaju naše sugrađane, ali i ljubimce odgovornih vlasnika. Da li želimo da naši gradovi i opštine plaćaju nadoknade povređenim osobama, kada bi za ta sredstva mogla da zamene dotrajale prozore u školama, da kupe nova učila u obdaništima, plate energente za grejanje ili da ih usmere ka socijalno ugroženim sugrađanima“? Pitanje je to koje su postavili predstavnici Stalne konferencije gradova i opština. Pa što onda problem ne rešavaju?!

Naplata samodoprinosa na redu

Ove godine, nešto je manji pritisak sličnih predmeta i tužbi za ujede pasa jer, kako to reče jedan pravnik „advokati su ove godine u Prijepolju zauzeti zbog pisanja tužbi građanima kojima je nezakonito odbijan samodoprinos“. Pretpostavlja se da će Prijepolje građanima oštećenim po osnovu nezakonito uvedenog samodoprinosa morati da plati više od 100 miliona dinara. Naravno, iz opštinskog budžeta.