Foto: M.S.Ukrajinka Olga Pokeza napustila je svoju zemlju pre skoro 30 godina i doselila se u Srbiju. Međutim, običaje za uskršnje praznike nije zaboravila, već ih je donela sa sobom. Ona je grkokatoličke vere, ali kako ona kaže, običaji i tradicija je ista kao kod pravoslavaca.
Olga je pre 80 godina rođena u Lavovskoj oblasti, u mestu Nova Kamenka, ali je dugo živela i radila u mestu Nadvirna, u zapadnoj Ukrajini. U Srbiji je dugo živela u Beogradu, a sada je u selu Vražogrnac, na 10 kilometara od Zaječara.
Prema njenim rečima ona se 1993. godine udala za svog sadašnjeg supruga Tihomira (95). Bez obzira što je napustila svoju Ukrajinu, nije zaboravila tradiciju i običaje kako se Uskrs proslavlja u rodnoj zemlji.
„Proslava Uskrsa u Ukrajini, je slična kao i u Srbiji, ali ima i manjih razlika. Kod nas se više ide u crkvu, a obeležavanje Uskrsa počinje od Vrbice, praznika koji se pada nedelju dana pre Uskrsa“, objašnjava sagovornica Danasa.
Za Vrbicu se u Ukrajini spremaju buketi procvetale vrbe, i taj buket se kako ona kaže, ukrašava i nosi u crkvu.
„U buket se takođe stavlja, jedna formirana grančica vrbe, koja je procvetala, i onda se sa tim buketom ide u crkvu. Nakon službe svi izađu ispred, i formira se krug oko crkve. Dok ljudi drže bukete, sveštenik prilazi ljudima i osveštava bukete“, ističe ona.
Kada se ljudi vrate iz crkve, prutićem iz buketa, udara se polako svaki član porodice i familije, ako je neko prisutan u tom trenutku.
„Dok se radi taj tradicionalni čin, da se polako udaraju članovi porodice prutićem od vrbe, izgovaraju se sledeće reči – ne bijam ja, već bije vrba, i daje do znanja da je za nedelju dana veliki dan, Uskrs“, kaže naša sagovornica.
Olga Pokeza ističe da za razliku od Srbije kada se jaja farbaju petkom ili subotom, kod njih u Ukrajini nema određenog dana za farbanje.
„Kod nas nema takve tradicije, da se određenog dana farbaju jaja, već sve zavisi od toga koliko se ima vremena i koliko se jaja farba. Takođe, kod nas se mnogo manje jaja farba, za razliku od Srbije, i sve zavisi od toga koliko je familija velika“, objašnjava ona.
Kao i u Srbiji, tradicija u Ukrajini je da se za Veliki petak jede posna hrana, ali za razliku od Srbije, više ljudi se pridržava višenedeljnog posta.
„Za Veliki petak se ne radi ništa. Ni jaja se ne farbaju, pošto je to najtužniji dan u hrišćanstvu, pošto je tada razapet Isus. U petak se priprema malo svečanija posna hrana, i porodica zajedno večera“, kaže Olga Pokeza.
Prema rečima naše sagovornice, u nedelju na Uskrs, porodično se ujutru ide na liturgiju, i u korpama se nosi sve što je pripremljeno za taj dan.
„Pletena korpa pripremi se dan ranije, i unutra se stavi meso, kobasice, sir, slanina, jaja, paska i ren koji kod nas predstavlja simbol zdravlja, i sve ono što je potrebno za uskršnji doručak. Korpa se prekrije specijalnom maramom. Liturgija počinje u pet sati ujutru, a po završetku, izlazi se van i opet se kao za Vrbicu pravi krug, a sveštenici osveštavaju hranu i ljude“, objašnjava ona.
Nakon crkve, odlazi se kući, gde se okuplja familija, i svi zajedno doručkuju prvi uskršnji obrok. Za razliku od Srbije, svaka kuća u Ukrajini priprema Uskršnji kolač, poznatiji kao paska.
„Simbol Uskrsa kod nas je kolač paska. Ona se pravi od 10 žumanaca, i stavljaju se razni začini. Dodaje se i maslac, da kolač bude mekan i ukusan. Paska se postavlja na sto, pored nje jaja, i tako stoji tri dana dok traje ovaj praznik“, ističe Olga Pokeza.
Još jedno jelo bez koga se u Ukrajini ne može zamisliti Uskrs su pihtije, koje oni nazivaju holodec, i za razliku od naših, u Ukrajini se pihtije ili holedec pripremaju od čistog mesa.
„Pihtije se malo drugačije prave kod nas, ima više mesa u njima, a uz njih obavezno se jede ren pomešan sa cveklom. Od mesa obavezno se sprema piletina, svinjetina i junetina, dok jagnjetina kod nas nije popularna“, ističe ona za Danas.
Pored raznolike hrane, za Uskrs se prave i golubci koji podsećaju na sarmu, ali za razliku od sarme u Srbiji, manje su masne pošto se pripremaju sa više vode i dodaje više pirinča.
Sagovornica Danasa ističe da je srećna što će ovaj Uskrs proslaviti sa unucima koji su Srbiji. Unuka je udata u Srbiji, dok je unuk došao na sam dan početka napada Rusije na Ukrajinu.
„Oni su sada ovde, ali moja ćerka ostala je u Lavovu. Sin mi je u Kanadi, a zet u Poljskoj. Molim se za mir u celom svetu, i da se sve porodice skupe i zajedno proslave ovaj veliki praznik, ali kako stvari sada stoje, za ovaj Uskrs to nije moguće“, zaključila je Olga Pokeza, Ukrajinka koja skoro 30 godina živi u Srbiji.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
