UN usvojile rezoluciju 757

Mihal Ramač: bilo je to 1992. (13)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1992 – Treća Jugoslavija“ u šest epizoda, koja je emitovana tokom novembra i decembra 2012. godine, najzanimljivije delove iz autorovih zapisa objavljujemo kao feljton.

Nekoliko dana uoči izbora u Srbiji i Crnoj Gori Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina primljene su u UN. Rusija je priznala Makedoniju. A dan uoči izbora dolazi novi šok: Savet bezbednosti usvojio je rezoluciju 757, kojom se uvode sankcije protiv SR Jugoslavije. One podrazumevaju zabranu uvoza i izvoza, zamrzavanje novca u stranim bankama, saobraćajnu blokadu, obustavljanje tehničke, naučne, kulturne i sportske saradnje. Srbija i Crna Gora su u ponoć između poslednje majske subote i nedelje faktički odsečene od sveta. TV Beograd emituje te večeri film Marš na Drinu. Poruka je jasna: otadžbina je u opasnosti.

Vladislav Jovanović izjavljuje: „Sankcije su u suštini nasilje nad postojećim ekonomskim, pravnim i političkim poretkom, a nijedno nasilje nije dugovečno. Ne verujemo u dugovečnost sankcija.“ Šešelj uverava da je to „početak kraja Ujedinjenih nacija i američke imperije“.

Nikola Pavičić, direktor bačkopalanačkog Sintelona, upozorava: „Sa svetom se mora naći zajednički jezik, jer će nam u protivnom propasti fabrike.“ Takve izjave su izuzeci. Većina privrednika podržava režim i ističe da „iza sankcija stoji krupni kapital koji želi da Jugoslaviju baci na kolena“.

Strani kulturni centri otkazali su sve izložbe i ostale priredbe i gostovanja. Svetska (FIFA) i Evropska fudbalska federacija (UEFA) suspendovale su srpsko-crnogorsku reprezentaciju i klubove. Reprezentacija se vraća iz Švedske, gde je kroz nekoliko dana trebalo da igra na prvenstvu Evrope. Umesto nje pozvana je Danska. Ironijom sportske sudbine, upravo ona će osvojiti prvo mesto. Šahovska reprezentacija bila je krenula na 30. olimpijadu koja se održavala na Filipinima. Vraćena je s mađarske granice, jer je stiglo obaveštenje da joj je zabranjeno učešće.

Vlast se ne uzbuđuje zbog sankcija. Milošević, njegovi bliski saradnici i viši funkcioneri Socijalističke partije Srbije (SPS) imaju sve što požele.

Na izbore je izašlo oko 56 odsto birača. Opozicione partije bojkotuju glasanje. Legitimitet izborima daju organizacije koje se zovu Jugoslovenska izborna koalicija, Socijaldemokratska partija Jugoslavije, Radnička partija Jugoslavije, Jugoslovenska demokratska stranka, Novi komunistički pokret Jugoslavije itd. Takve partije bez članstva režim stvara uz pomoć političke policije s ciljem da zvučnim nazivima zbunjuju neuke birače. Među kandidatima za poslanike su i Milovan Ilić Minimaks, Bora Đorđević, Dafina Milanović, Klara Mandić, Vesna Jugović, Brana Crnčević… Pobedila je, naravno, SPS. U Veću građana ona će imati 73 poslanika; druga je Srpska radikalna stranka (SRS) sa 33 poslanička mesta. Demokratska partija socijalista, koja drži vlast u Crnoj Gori, dobija 23 mandata. Poslanike u Veću republika izabrale su skupštine Srbije i Crne Gore. Za predsednika Veća građana izabran je Jugoslav Kostić. Miloš Radulović iz Crne Gore postavljen je na čelo Veća republika. Pokrajine se ne pominju. U Skupštini nema predstavnika opozicije i kosovskih Albanaca.

Na dan izbora, 31. maja, u Beogradu je održan masovni mirovni marš. Blizu pedeset hiljada ljudi prošlo je od Terazija do Slavije protestujući protiv ratne politike režima.

Pojavljuje se još jedna opoziciona organizacija – Demokratski pokret Srbije – Depos. Osnovan je na inicijativu grupe književnika i političara, među kojima su Borislav Mihajlović Mihiz, Borislav Pekić, Vuk Drašković, Mladen Srbinović, Živorad Stojković, Vojislav Koštunica, Slobodan Selenić i drugi. Cilj Deposa je da se što brže i što mirnije uspostavi demokratsko uređenje.

Deo umetnika ima drugačije planove. Na Tribini Udruženja književnika Srbije rečeno je da je slikar Milić od Mačve „s kozačkim komandantom već ugovorio otvaranje prve kozačke stanice u Mačvi na Drini“. Predstavnik Društva srpsko-ruskog prijateljstva Zoran Kostić obavestio je javnost o obećanju visokog ruskog oficira da će onog dana kad padne Jeljcin Srbiji doći 300 hiljada ruskih vojnika kao pomoć. Datum Jeljcinovog pada nije objavljen.

Nastavlja se