UNS: Ekonomska nesigurnost glavna prepreka radu novinara, slede pritisci i pretnje 1Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJIĆ

Ekonomska nesigurnost je glavna prepreka radu novinara, a slede pretnje i pritisci, pokazali su rezultati ankete Udruženja novinara Srbije (UNS) sprovedene među novinarima i medijskim radnicima.

UNS je u saopštenju naveo da se 91 odsto ispitanika izjasnilo da su u centru njihovih profesionalnih problema finansije.

Na pitanje šta najviše utiče na njihov rad, ispitanici su mogli da daju nekoliko odgovora, pa su pored ekonomske nesigurnosti, istaknuti pretnje i pritisci, u 39 odsto slučajeva, odnosno neregulisane radne obaveze, kod njih 35 odsto.

Trećina ispitanika, odnosno 34,3 odsto navela je da su novinarke i novinari u Srbiji cenzurisani u velikoj meri, a još 30 odsto njih da su kolege povremeno cenzurisane.

UNS je naveo da se tek nešto manje od petine ispitanika, odnosno 23,5 odsto izjasnilo da nije primetilo cenzuru.

Izjašnjavajući se o ličnim iskustvima sa cenzurom, trećina ispitanika je tvrdila da nikada nije bila izložena cenzuri, a 38,6 odsto tvrdi da se sa cenzurom susreće povremeno.

Gotovo petina, odnosno 19,8 odsto novinarki i novinara lično je, prema sopstvenom priznanju, konstantno cenzurisano, navodi se u istraživanju.

„Nekoj drugoj vrsti pritiska u vezi sa obavljanjem novinarskog posla izloženo je 57 odsto ispitanika, dok njih 43 odsto tvrdi da nije bilo izloženo pritiscima, a isti odnos odgovora dobijen je i na pitanje da li su novinari lično pretrpeli pretnju, verbalni ili fizički napad“, naveo je UNS.

Od onih koji su doživeli neku vrstu pritiska, „samo nešto više od četvrtine, odnosno 26,8 odsto prijavilo je pritisak ili napad“.

Na pitanje da li se osećaju bezbedno radeći svoj posao 44,6 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, 17,8 odsto odrično, dok se 37,6 delimično oseća bezbedno.

Novinarskim udruženjima ili sindikatima se zbog napada i pritisaka za pomoć obraćala samo petina ispitanika, odnosno 19,6 odsto,

Njih 21,6 odsto smatra da novinarska udruženja i sindikati ne mogu da pruže adekvatnu pomoć, dok suprotno misli 12,7 odsto, a ostatak, odnosno dve trećine ispitanika, misli da u slučaju napada i pritisaka novinarska udruženja i sindikati mogu samo delimično da pomognu.

Na pitanje da li su zadovoljni aktivnostima UNS u oblasti zaštite novinara 36,7 odsto ispitanika odgovorilo je pozitivno, a 45 odsto njih da je delimično zadovoljno aktivnostima UNS.

Najveći pritisak na medije potiče od centara političke moći i to je potvrdilo dve trećine ispitanika, koji su naveli da pritisci potiču i od političkih stranaka (45 odsto) i od države (43 odsto)

UNS je naveo da skoro četvrtina (24 odsto) ispitanika tvrdi da pritisak potiče od vlasnika medija i menadžmenta.

Da vlasnik medija u velikoj meri utiče na uređivačku politiku smatra 52 odsto ispitanika, a 11 odsto njih smatra da vlasnici medija uopšte ne utiču na uređivanje, dok 19 odsto smatra da vlasnik delimično utiče na uređivačku politiku, a 17 odsto nije sigurno.

Da mediji mogu da se odupru pritiscima smatra 27,3 odsto ispitanih, 24,2 odsto smatra suprotno, a 48,5 odsto misli da mediji samo delimično mogu da odgovore na pritiske.

Nešto više od petine ispitanika, 22,8 odsto, smatra da u Srbiji postoje objektivni mediji, dok 30 odsto njih smatra da takvi mediji ne postoje.

Čak tri četvrtine ispitanika smatra da postoje novinari koji mogu biti uzor mlađim kolegama.

U anonimnoj onlajn anketi učestvovala su 103 medijska radnika, od kojih je 41 odsto žena i 59 odsto muškaraca.

Polovina ispitanika su starosti između 30 i 50 godina, dok su druga polovina ljudi mlađi od 30 i stariji od 50 godina.

Među ispitanicima je 26,5 odsto fakultetski obrazovanih novinara, a 43 odsto ispitanika završilo je neki fakultet za društvene i humanističke nauke.