Priznanje „Sećanje na Hildu Dajč“ za izuzetan doprinos kulturi sećanja dobio je Istorijski arhiv grada Beograda za projekat „Jevrejska digitalna zbirka“, dok je istoimeno omladinsko priznanje za iskazanu građansku odgovornost i društvenu svest uručeno Centru za integraciju mladih.
Nagrade im je uručila Fondacija „Sećanje na Hildu Dajč“, koja je ustanovila ovo priznanje radi čuvanja sećanja na žrtve Holokausta i obeležavajući 80 godina od kako je poslednja grupa Jevreja zatočenih u logoru na Starom sajmištu odvezena dušegupkom, kamionom preuređenim u pokretnu gasnu komoru, i na taj način ubijena.
Fondacija ”Sećanje na Hildu Dajč” je osnovana na inicijativu organizacija Teraforming i Edukacija za 21. vek radi ostvarivanja ciljeva u oblasti negovanja, unapređenja i jačanja kulture sećanja na Holokaust i druga stradanja u Drugom svetskom ratu kroz programe kulture i obrazovanja u Srbiji i međunarodno, a posebno radi promocije demokratskih vrednosti, širenja svesti o savremenim društvenim izazovima i opasnostima koje donose ksenofobija, diskriminacija i netolerancija, i osnaženja i promocije društvene i lične odgovornosti u očuvanju i unapređenju građanskih i ljudskih prava.
U tom smislu, Fondacija posebno radi na promociji i očuvanju sećanja na Hildu Dajč, mladu osobu koja je u vremenu Holokausta hrabro činila izbore vodeći se visokom svešću o ličnoj i društvenoj odgovornosti i ostala primer moralne uzvišenosti i odupiranja zločincima i njihovim pomagačima. Kao poseban program u svom delovanju, Fondacija je ustanovila priznanje ”Sećanje na Hildu Dajč”.
Dobitnici priznanja su primili skulpturu rađenu u terakoti u formi četiri pisma. Autor ovog umetničkog rada je dr Klačar Vojislav, vizuelni umetnik, profesor Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu. Skulptura predstavlja četiri pisma koje je Hilda Dajč uspela poslati iz logora na Starom sajmištu, ali i reči svih drugih žrtava koje su stradale na ovom mestu, i svim drugim mestima stradanja u Holokaustu, a koje nisu zapisane i sačuvane.
„Na taj način, simbolično, dobitniku priznanja predajemo reči stradalih, kao zalog da se žrtve ne smeju zaboraviti i kao odgovornost da naše društvo danas gradimo na principima poštovanja ljudskog dostojanstva, građanskih i ljudskih prava“, navode iz Fondacije.
U kamionu pokretnoj gasnoj komori dušegupki 10. maja 1942. godine ubijena je poslednja grupa jevrejskih zatočenika Jevrejskog logora na Starom sajmištu. Time je Holokaust okončan na delu teritorije današnje Srbije koji je za vreme rata bio pod direktnom vojnom upravom nemačkih okupacionih vlasti.
Odlukom Skupštine grada Beograda, 10. maj je proglašen Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
