Foto: Privatna arhivaRadoslav Kremenović iz Novog Sada naš je inovator i graditelj, čije „kuće iz bajki“ periodično „zapale“ sajber prostor u Srbiji, ali i van granica.
Tako je bilo i ovog puta, njegova kuća u obliku pečurke, koja kao da je pravljena za kulise filma o “Štrumpfovima”, prostrujala je profilima na Fejsbuku i Instagramu.
Ipak, priča koja se krije iza ovih kuća nepravilnih oblika mnogo je ozbiljnija, tačnije efikasnija. Kako tvrdi ovaj graditelj, ovo su energetski izuzetno štedljivi objekti i nada se, nešto u čemu će ljudi u budućnosti živeti.
Tako pečurka od 25 metara kvadratnih, pored kuhinje, kupatila i dnevne sobe, ima i spavaću sobu na gornjem spratu, dok je teška tek 1.000 kilograma. Način gradnje koji je patentirao Kremenović dozvoljava pravljenje oblika kakvi god čoveku padnu na pamet.
„Navikli smo već na ovakve reakcije ljudi, ali trenutno radimo nešto mnogo zanimljivije od gljive. Brod. Imaće 50 metara kvadratnih i u njemu će se moći najnormalnije živeti. Kada uđete u brod, imate dnevnu i spavaću sobu, kupatilo, galeriju, a možete izaći i na palubu. Što je najzanimljivije, imamo dokumentaciju za sve, sa svim proračunima, jer se radi o energetko izuzetno efikasnim objektima. Sve što se u građevini ne radi, mi radimo, jer su nepravilini oblici tu uvek problem, a naše ideje su neiscrpne“, rekao je Kremenović koji sa svojom prodicom u Čeneju, nadomak Novog Sada, vodi ovaj neobičan posao.
Jedan brod koji se trenutno pravi odlazi u Sloveniju, dok će drugi ostati u Srbiji. Kremenović često svoje kućice izvozi u Sloveniju, ali čak i u Holandiju.
Ističe da strance, pored oblika, najviše obraduje činjenica da su to štedljive kuće koje se uklapaju u stroge reguative Evropske unije koje se tiču uštede energije u domovima. Prva rečenica svakog ko dođe uvek bude ista: “Ovo nigde nismo videli”.
“Imate u svetu raznih naselja koja su tako lepa na oko, ali to je samo za gledanje, tu ne može da se živi. U tome se mi razlikujemo. Ove naše kuće su stambenog karaktera. Materijali koje koristi za gradnju su stiropor, poliuretanska pena, armaturna mreža i žica koja je noseći deo. Konstrukcija je rađena u čeliku. Fasadni premazi na kraju mogu da urade imitaciju bilo čega. Lagane, čvrste i efikasne, jer možete unutra da se ugrejete za mizernu potrošnju energije“, nastavlja naš sagovornik.
Svoj patentirani, kako kaže, termo armirani zid naziva „teraz“, a kuće pravljenje od njega su i do 62 puta lakše od onih na koje smo navikli. Do sada su u 12 godina koliko rade, izgradili oko 80 objekata. Za brod će im trebati oko 90 dana.
Ideje mu otkriva, padaju na pamet gde god se okrene. Trudi se da promoviše ovaj način gradnje, ali ne bude baš svakom odmah jasno o čemu se radi.
„Tek kad ljudi vide uživo i provedu neko vreme u kućicama shvate koliko je dobro. Ova gradnja je i u slučaju zemljotresa neuporedivo najbezbednija. Nadam se da je ovo budućnost graditeljstva“, zaključio je Kremenović.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
