Usklađivanje lokalne i nacionalne ekologije

Za ovu priliku izdvojili smo jednu od, svakako, najznačajnijih tema, zapravo naučni rad pod nazivom: Mesto i značaj proizvodnje uglja i električne energije u izradi akcionog plana zaštite životne sredine grada Požarevca, čiji su autori dr Emilija Boti Raičević i Miljana Čolić Zekonja, sa Rudarskog instituta u Beogradu.

Autorke, najpre, konstatuju da su na teritoriji Grada Požarevca, u okolini Kostolca, podignuti značajni energetski objekti- ugljenonokopi i termoelektrane navodeći njihove kapacitete. Razrađuje se, uz istorijski pristup, razvoj energetike u ovom kraju, i konstatuje da ova postrojenja imaju veliki uticaj na kvalitet životne sredine.

Proizvodnja uglja i struje utiču na kvalitet zemljišta, vazduha i vode kao i na globalno otopljavanje. Navedeni su, kvantifikovani i detaljno razrađeni, brojni činioci negativnog uticaja eksploatacije uglja i termoenergetskog sektora.

Mere za smanjenje negativnog uticaja na Životnu sredinu

Cilj Elektroprivrede Srbije (Zelena knjiga Elektroprivrede Srbije , Beograd, 2009. godine) u oblasti zaštite životne sredine je ostvarivanje standarda Evropske unije kao i usklađivanje sa odredbama našeg Zakona u ovoj oblasti. U tom cilju već je izvršena rekonstrukcija nekih objekata EPS-a a planirana je rekonstrukcija drugih kao i izgradnja novih postrojenja za smanjenje negativnih uticaja na prihvatljiv i zakonski dozvoljen nivo.

Od 2000. godine Elektroprivreda Srbije je, u prvom redu, radila na rekonstrukciji elektrofilterskih postrojenja i promeni tehnologije za pripremu, transport i odlaganje pepela. Ovo su zamašni projekti pa je za njihovu realizaciju do sada obezbeđeno 23.500.000 evra. Rekonstrukcijom elektrofilterskih postrojenja koncentracija čestica u dimnom gasu svodi se na 50 mg/m3 što je u skladu sa domaćom regulativom kao i standardima Evropske unuje. U tehnologiju odlaganja pepela uvedena je gusta hidromešavina(odnos pepela i vode 1:1) od čega se očekuje da obezbedi znatno smanjenje eolske erozije pepela sa deponija.

Akcionim planom zaštite životne sredine Elektroprivrede Srbije predviđene su aktivnosti od 2009. do 2015. godine koja će iziskivati ogromna materijalna sredstva. Planirano je : rekonstrukcija ili zamena postojećih elektrofiltera sa ugradnjom kontinualnih merača protoka i koncentracije čestica-dimni gas, primena primarnih mera za smanjene emisije štetnih čestica, izgradnja postrojenja za odsumporavanje, uvođenje nove tehnologije transporta i odlaganja šljake na deponiju kao i izgradnja postrojenja za prečišćavanje zauljenih otpadnih voda.

Lokalni ekoloŠki akcioni plan i EPS

Lokalni akcioni plan Zaštite životne sredine (LEAP) je istovremeno i proces i dokument pošto se u njemu, putem procene problema životne sredine, postavljaju prioriteti i utvrđuju akcije. To je dokument na osnovu koga se se vrši realizacija definisanih aktivnosti u ovoj oblasti na lokalnom nivou. Ovaj plan se nadovezuje i proizilazi(nadopunjuje se) odnosno vezuje za Nacionalni plan kao i druga planska dokumenta.

Preduslov za uspeh LEAP-a da vlasništvo nad njim, bez obzira ko ga je izradio, osećaju odnosno imaju svi subjekti kao što su : lokalna uprava, privreda, obrazovne i naučne institucije, zdravstvo, pravosuđe, nevladin sektor – doslovno svaki pojedinac na području Grada ili opštine.

U procesu praćenja realizacije postavljenih ciljeva i akcija obavezno je pratiti te iste parametre koje je postavio EPS.

Lokalni ekonomski akcioni plan nije samostojeći dokument već proizilazi iz NEAP-a Srbije i akcionog plana zaštite životne sredine EPS-a. Prema tome, prilikom izrade ovog plana za Požarevac, neophodno je napraviti analizu pomenutih strateških dokumenata i sa njim upoznati sve zainteresovane subjekte.

Životne teme

Na naučnom skupu našle su se teme koje su, zaista, od životnog značaja za žitelje građana Požarevca, Kostoca i okolnih sela.

Između ostalih, eksperti su govorili temama: „Pregled zakona iz oblasti zaštite životne sredine“, „Prioriteti u zaštiti životne sredine sa aspekta poljoprivredne proizvodnje“, „Dosadašnja iskustva u izradi i sprovođenju LEAP-a u Srbiji“, „Mesto i značaj proizvodnje uglja i električne energije u izradi akcionog plana zaštite životne sredine grada Požarevaca“, „Određivanje prioriteta održivog razvoja lokalne zajednice“, „Ekološki – medicinski značaj vode za piće“, „Primena lokalnog ekološkog akcionog plana opštine Bor“, „Biodisk kao način prečišćavanja otpadnih voda u termoelektrani Kostolac B“, „Upravljanje otpadom u PD TEKO Kostolac u termoelektranama A-B“, Uloga reciklaže u u savremenom konceptu upravljanja komunalnim otpadom“, Plansko i organizovano upravljanje otpadom šansa za smanjenje zagađenja životne sredine“ i „Lokalni ekološki akcioni plan kao – izazov srpskih gradova i opština“.