Vasilić: Vlast uspostavila sistem koji proizvodi korupciju

Ministarstvo je, prema njenim rečima, nabrajajući svoja postignuća u borbi protiv korupcije svesno izbeglo da napravi razliku između sitne i sistemske korupcije.

– Sitna korupcija se odnosi na razmenu nekoliko stotina evra za neku uslugu. Međutim, sve afere o kojima se prethodnih godina pisalo u medijima, predstavljaju primere sistemske korupcije. Radi se o tome da je vlast uspostavila sistem koji proizvodi korupciju, navodi Vasilić.

Reagujući na njene, kako su naveli, „tendenciozne i paušalne navode“ iznete u razgovoru za portal direktno.rs, iz Ministarstva pravde su podsetili da su od marta 2018. godine formirana četiri regionalna antikoruptivna centra i da je za dve godine rada ovih posebnih odeljenja optuženo 1.528 osoba, a osuđeno 1.162 lica. Dodaju i da je prema ukupno 260 lica izrečena kazna zatvora, ali i da se „Srbija od prošle godine više ne nalazi na listi globalno nezadovoljavajućih zemalja kada je reč o borbi protiv korupcije“, napominjući da je jasnu opredeljenost da se uhvati u koštac za korupcijom pokazala i usvajanjem Zakona o poreklu imovine krajem 2019. godine.

Međutim, sve ove mere, smatra Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija, mnoga žarišta koruptivne delatnosti ostavljaju netaknutim.

– Zakon o poreklu imovine u svojoj suštini nije antikorupcijski zakon, već se prvenstveno bavi pitanjem naplate poreza. Kada je reč o broju procesuiranih slučaja, bitno je istaći da koliko god taj broj raste, on je i dalje smešno mali kada se pogledaju iskustva građana o neposrednim iskustvima sa korupcijom. Procesuiranje je samo vrh ledenog brega kada je u pitanju borba protiv korupcije, ističe Minić.

Istraživanje koje upravo uzima u obzir percepciju korupcije je ono koje godišnje izdaje međunarodna organizacija Transparentnost. Poslednji objavljeni izveštaj za 2019. godinu Srbiju je svrstao na 91. mesto na svetu od 198 zemalja koje su obuhvaćene. Prema računici Transparentnosti, u prošloj godini imali smo 39 od 100 mogućih poena, što nas je u poređenju sa istraživanjem iz 2018. godine, unazadilo za četiri pozicije.

Nabrajajući domete u borbi protiv korupcije Ministarstvo pravde je u svom saopštenju istaklo i da u septembru treba da počne primena novog Zakona o sprečavanju korupcije, podsećajući da je prošle godine na snagu stupio i Zakon o lobiranju, kojim se prvi put uređuje oblast lobiranja u Srbiji.

Prema rečima Zlatka Minića, malo ko, ko je upućen u način na koji funkcionišu stvari, i dalje veruje da će usvajanje novih zakona bitno promeniti stanje u nekoj oblasti.

– Možemo mi i da usvojimo zakon o zemljinoj teži, ali to nas neće odvojiti od zemlje. Ovde je ključna stvar postojanje političke volje da se nešto pokrene. Kada je reč o korupciji, jasno je da postoji politička volja da se neke stvari nikada ne menjaju, navodi Minić.

Šta kaže Fridom haus

U nedavno objavljenom izveštaju Fridom hausa, koji je Srbiju derogirao među hibridne demokratije, posebna oblast posvećena je transparentnosti rada Vlade. Dajući nam polovičnu ocenu 2 od 4, u izveštaju FH je zabeleženo da je Vlada konstantno kritikovana zbog manjka transparentnosti u velikim infrastrukturnim projektima i zbog tajnosti koja prati javne nabavke. Oni su naglasili da su javni funkcioneri u Srbiji dužni da prijavljuju imovinu, ali da su kazne za kršenje propisa veoma retke. U izveštaju se pohvaljuje činjenica da postoji Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali i prepoznaje da u praksi nadležni često opstruišu proces pribavljanja informacija.