Centar u Zvečanskoj neovlašćeno snimao razgovore

Autonomni ženski centar je u julu 2019. godine uputio pitanje Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da li je snimanje razgovora bez informisanja pozivateljke da će to biti snimljeno suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Reagujući po predstavci AŽC-a, Poverenik je u postupku nadzora utvrdio da je Centar za zaštitu odojčadi, dece i mladih u Zvečanskoj bez zakonskog ovlašćenja ili pristanka lica na obradu podataka snimao razgovore sa osobama koje su pozivale njihove SOS linije.

Nakon upozorenja, Centar u Zvečanskoj je obavestio Poverenika da je preduzeo mere za otklanjanje nepravilnosti i „uveo automatsku poruku pre javljanja operatera na sva tri SOS telefona“, a ta poruka sadrži „jasno izgovorenu i u potpunosti transparentnu informaciju da će razgovor biti snimljen“.

Nakon nezavisnog izveštaja AŽC-a o nacionalnom SOS telefonu, Centar u Zvečanskoj je odbio da ovoj nevladinoj organizaciji dostavlja podatke o radu te linije. AŽC je i tim povodom podneo žalbu Povereniku, ali još uvek čeka odgovor.

Prema izveštaju AŽC-a, nacionalna SOS linija za žene sa iskustvom nasilja, za koji je Centar u Zvečanskoj dobio 30 miliona dinara, primio je tokom ove godine 934 poziva, što je daleko manje od poziva SOS telefona nevladinog sektora, kojih je bilo 12.174.

Podsetimo, još pre uspostavljanja nacionalnog SOS telefona, kada je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja tri puta raspisivalo i poništavalo konkurs zbog nezakonitosti, specijalizovane ženske organizacije su upozoravale da su, između ostalog, sporni tehnički uslovi konkursa jer su uključivali snimanje razgovora sa žrtvama nasilja.

Time je prekršena Istanbulska konvencija, čija je Srbija potpisnica, koja nalaže da ovakve usluge budu strogo anonimne i poverljive. Zbog toga je krajem prošle godine reagovala i evropska WAVE mreža protiv nasilja, uputivši pismo zabrinutosti Ministarstvu za rad, premijerki i Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost.

Konvencija je prekršena i u tom smislu što je Ministarstvo za rad nije sarađivalo sa specijalizovanim nevladinim organizacijama niti podržavalo njihov rad. Naprotiv, ignorisalo je apele i preporuke ženskih udruženja, a u periodu raspisivanja i povlačenja konkursa nepotrebno izložilo trošenju vremena i novca za dobijanje licence, jer se po svemu sudeći konkurs nameštao za određenog ponuđača.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.