Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (eng. ECRI), telo Saveta Evrope, u nedavno objavljenom godišnjem izveštaju dala je ocenu ključnih izazova i trendova u borbi protiv diskriminacije u Evropi tokom prošle godine.
Ključni zaključak: 2020. godina, sa globalnom zdravstvenom krizom, dodatno je naglasila postojeće nejednakosti i istakla potrebu da vlade pojačaju napore u borbi protiv netrpeljivosti i diskriminacije.
„Kriza COVID-19 razotkrila je i produbila postojeće strukturne nejednakosti u gotovo svim oblastima života, uključujući pristup obrazovanju, zapošljavanju, stanovanju i zdravstvenoj zaštiti“, objasnila je Maria Daniella Marouda, predsedavajuća ECRI.
U tom pogledu, pozdravljam činjenicu da je jačanje pravnog okvira za sprečavanje i sankcionisanje diskriminacije dobilo status prioriteta Vlade Republike Srbije u 2021. godini.
Savet Evrope podržava ove napore, konkretno pružanjem stručnih saveta državnim organima Srbije u vezi sa nacrtom zakona.
Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, predvodi aktivnosti na izradi sveobuhvatnog paketa predloga.
Savet Evrope je prihvatio njen poziv da se tokom poslednjih nekoliko nedelja pridruži sesijama posvećenim društvenom dijalogu o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije i istopolnim partnerstvima.
Ova dešavanja, koja pozdravljamo, zasnivaju se na dugogodišnjoj saradnji.
Kroz rad u oblasti praćenja i pružanja smernica, ECRI već duži niz godina podržava Srbiju u naporima u borbi protiv diskriminacije.
U septembru 2019. godine obeležili smo 25. godišnjicu Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) međunarodnom konferencijom na visokom nivou na temu „Borba protiv netolerancije i promocija jednakosti“ u Beogradu.
Konferencija je doprinela utiranju puta današnjoj ambicioznoj reformskoj agendi.
Za Savet Evrope načelo nediskriminacije ima karakter osnovnog načela.
Ono je sadržano u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, zajedno sa vladavinom prava, vrednostima tolerancije i socijalnog mira.
Prošle godine smo obeležili 70. godišnjicu Konvencije.
Davne 1949. godine malo ko je mogao da zamisli koliki će biti uticaj člana 14. Evropske konvencije: „Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost s nekom nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status.“
Tokom decenija, razvojem sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, shvatanje pojma „drugi status“ je prošireno tako da obuhvati godine starosti, rodni identitet, seksualnu orijentaciju, zdravstveno stanje i invaliditet, roditeljski i bračni status, imigracioni kao i radni status.
Ova zaštita od diskriminacije je upotpunjena članom 1. Protokola br. 12 Konvencije, kojim se zabranjuje diskriminacija u opštijem smislu u uživanju bilo kog zakonom utvrđenog prava.
Protokol br. 12 potpisan je 2000. godine.
Protokolom je postavljen temelj za sveobuhvatan pristup zabrani diskriminacije, koji su od tada primenjivale države članice Saveta Evrope i Evropska unija.
Zbog toga EU i Savet Evrope promovišu različitost i ravnopravnost kroz zajedničku inicijativu pod nazivom „Horizontalni program“ (eng. Horizontal Facility).
Srbija je potvrdila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima 2003. godine, a 2005. godine i Protokol br. 12.
Srbija je počela da usvaja i primenjuje novu generaciju zakonskih propisa za zabranu diskriminacije pre više od jedne decenije.
U tome je nastojala da koristi smernice i sprovodi preporuke različitih tela Saveta Evrope nadležnih za praćenje – ne samo ECRI, već i Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i Evropskog komiteta za socijalna prava, monitoring tela Istanbulske konvencije (GREVIO), kao i međuvladinih tela za utvrđivanje standarda, kao što je novi Upravni odbor za zabranu diskriminacije, raznolikost i društvenu uključenost (eng. CDADI).
Očekujemo da će ove preporuke, kako posebne za pojedine zemlje, tako i opšte, zajedno sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, sada biti izražene, uključene i primenjene u okviru revidiranog Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o istopolnim partnerstvima i rodnoj ravnopravnosti.
Tokom rada na zakonodavstvu i javnim politikama u Srbiji potrebno je imati na umu tri ključna principa.
Prvo, diskriminacija nije samo teorijski koncept. Borba protiv diskriminacije nije stvar ideologije, već realnog života stvarnih ljudi koji zbog nje osećaju posledice.
Obezbeđivanje jednakih prava i poštovanja za pripadnike nacionalnih manjina, uključujući Rome; osobe sa invaliditetom; lezbejske, gej, biseksualne, transrodne i interseksualne osobe; socijalno marginalizovane osobe koje imaju teškoće u ostvarivanju pristupa političkim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima: svi oni treba da imaju mogućnost da bezbedno, dosledno i u potpunosti uživaju svoja osnovna prava i slobode.
Drugo, svi smo odgovorni za zajednički prostor i opštu dobrobit. Rasistički i ultranacionalistički govor mržnje i zločini iz mržnje moraju da prestanu.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je izuzetno značajan izveštaj Elvire Kovač o ulozi i odgovornosti političkih lidera u borbi protiv govora mržnje i netolerancije.
PSSE osuđuje porast korišćenja govora mržnje od strane političara, koji podstiče ksenofobiju, rasnu mržnju, antisemitizam, islamofobiju i netrpeljivost, koja je naročito usmerena ka manjinama, imigrantima, ženama i LGBTI osobama.
Ova pitanja se odnose na naše zajedničke javne, društvene i medijske prostore.
Zbog toga smo zajedno sa Evropskom unijom pokrenuli kampanju Blokiraj mržnju, podeli ljubav.
Pozivam vas da nam se pridružite zajedno sa ličnostima poput pevačice Sare Jo koja je prihvatila da bude ambasador ove kampanje na čitavom Zapadnom Balkanu.
Treće, strukture, sprovođenje, nadležnost, sankcije i resursi imaju vitalnu ulogu u borbi protiv diskriminacije.
Na primer, potrebno je osnažiti tela za ravnopravnost i ljudska prava.
Ona moraju da budu uvek budni detektori koji šalju rana upozorenja, glasni zagovornici i snažni saveznici zajednice branitelja ljudskih prava.
Podstičemo sva tela uključena u borbu protiv diskriminacije u Srbiji da uzmu učešće u stalnom, kritičkom i otvorenom kontaktu i dijalogu.
Štaviše, sve grane vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska – treba da stave na raspolaganje neophodne resurse i zajednički rade na postizanju opšteg cilja istinske ravnopravnosti i različitosti svih koji žive u Srbiji.
Autor je šef Misije Saveta Evrope u Beogradu
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
