Vlasima prava nisu ugrožena

– Nacionalni savet, koji predstavlja Vlahe u Srbiji i koji je izabran legitimno na izborima 2010. godine, nije se ni na jedan način obratio Rumuniji da to čini i prema toma taj zahtev nema osnova. Takođe, razloga za zaštitu nekih naših prava od bilo koga ne vidimo, zato što Vlasi u Srbiji smatraju da nisu obespravljeni, da nisu u podređenom položaju. Postoje određeni problemi koji treba da se rešavaju u saradnji sa Nacionalnim savetom, Ministarstvom za ljudska i manjinska prava, kao i državom Srbijom. Vlasi svojom maticom smatraju Srbiju a u Srbiji postoji nacionalna manjina Rumuna čija je matična država Rumunija. Takođe, svako je mogao na popisu, koji je obavljen 2011. godine, slobodno da se izjasni i kao Rumun i kao Vlah ili kao pripadnik većinskog naroda i da kaže koji je njegov maternji jezik. Godine 2002. u Srbiji su se 40.054 građana izjasnila da su Vlasi i preko 55.000 je reklo da im je maternji jezik vlaški, a na popisu je, prema nezvaničnim informacijama, ta brojka uvećana za nekih 60 odsto. To je bio svojevrstan referendum na kome je dat odgovor kome pripadamo.

Mi poštujemo rumunsku nacionalnu manjinu, poštujemo Rumuniju kao susednu i prijateljsku državu, želimo saradnju, ali ne želimo da nas više indentifikuju sa rumunskom nacionalnom manjinom i u naše ime govore ako za to nemaju ni jednoga povoda i osnova. Sigurno da Nacionalni savet Vlaha ima nerešene probleme u svome radu, na koje se ukazuje i potenciranje tih problema, pre svega se može čuti od predhodnog rukovodstva Saveta, koje je imalo četiri godine na raspolaganju da te probleme bar započne da rešava, ako ne i reši. Naš osnovni problem je nedostatak pisma i nedostatak upotrebe maternjeg jezika u obrazovanju. Sporadično i na neadekvatan način, vlaški jezik se primenjuje u informisanju, primenjuje se u onom što su kulturna zbivanja i svakako u svakodnevnoj neformalnoj komunikaciji.

Savet u novom sazivu je započeo određene aktivnosti kako bi rešio ovaj najveći problem i na zadnjoj sednici doneta je odluka o azbuci vlaškog jezika u čiriličnoj i latiničnoj verziji koja ima 35 slova. Predstoji težak i dugotrajan proces u vezi normiranja jezika, donošenja rečnika, pravopisa i njegovoj standardizaciji i ono što je najvažnije – njegovoj primeni u obrazovanju i informisanju.

Oni koji zagovaraju tezu da Vlasi pripadaju rumunskoj nacionalnoj manjini mogli su to da izraze na popisu i da svoje pravo ostvare u okviru Nacionalnog saveta Rumuna. Spremni smo za svaku saradnju sa nacionalnim savetima ali postoje određeni stavovi oko kojih ne možemo da imamo kompromisa i dogovora i za te stavove imamo podršku, ne samo birača sa izbora iz 2010. godine, već i pripadnika vlaške nacionalne manjine – istakao je Dragojević.