Foto: M. S. / DanasPonuda kineske kompanije Ziđin da otkupi zemlju i iseli meštane Krivelja kod Bora nije prihvaćena, kako za Danas tvrde građani tog mesta, bez obzira na to što je prošle nedelje ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kazala da je „između meštanja Krivelja i Ziđina došlo do održivog rešenja i prihvatljive cene“.
Jasna Tomić, član Radne grupe u Savetu Mesne zajednice u Krivelju, za Danas kaže da je ta izjava usledila nakon sednice saveta Mesne zajednice Krivelj, „kada je Radna grupa sastavljena od tri člana otišla na razgovore“.
„Povod takve izjave ministarke Đedović je u krajnju ruku neozbiljan, zato što mi nismo imali pregovore. Nikada cene nisu bile transparetno izrečene, a sve vreme je bitka baš oko toga – cena zemlje”, pojašnjava Jasna Tomić.
Prema rečima naše sagovornice, možda bi se sve ovo još ranije završilo, da su cene bile transparentne i da narod zna o čemu se radi. Nekih stotinak domaćinstava prihvatilo je te cene koje je Ziđin, kako ona kaže “nametnuo”, ali 400 domaćinstava nije prihvatilo.
“Mi imamo određene statističke podatke koliko je domaćinstava aktivno. Ko živi, ko ne živi i sve vreme vodimo borbu sa državom i kompanijom za jednake uslove preseljenja za sve, bez obzira da li neko živi u centru Krivelja ili na obodima. Međutim, u međuvremenu, ubacili su se neku konsultantsku kuću koja je zamenila Institut za urbanizam i arhitekturu. I dobila je ta firma od početka pravo da kreira programske osnove da prate preseljenje sela Krivelj”, objašnjava Jasna Tomić.
Sagovornica Danasa kaže da su u principu bili zadovoljni njihovim radom, ali je bilo tema oko kojih su se usaglašavali.
“U trenutku kada dolazi ministarka Đedović, ona dovodi tu konsultantsku kuću “Link 011”. To je bilo u martu, posle čega nam izmiče tlo pod nogama. Počinju nesuglasice među nama, a oni uvode neke svetske standarde. Kompanija kreće da otkupljuje domaćinstva, a pre toga otkupljivala je samo šume koje su im smetale za razvoj kopova. Ubacuju bonus, nepredviđene troškove preseljenja, koji smo mi tražili u tim dokumentima sa Institutom za urbanizam i arhitekturu. Zbog te koske koja je bačena, mnoga se domaćinstva opredeljuju da prodaju svoju imovinu. To je taj bonus od 30.000 evra”, objašnjava naša sagovornica.
Ona kaže da, prema rečima ljudi koji su hteli da prodaju imovinu, kompanija se vrlo nekorektno ponaša jer traži otkup cele imovine.
“Mi u tim programima imamo izjavu da ne moramo da prodamo celu imovinu, već samo što je nužno. Da ljudima ostane određena zemlja. Ali to kompanija vrlo precizno zloupotrebljava, plaća samo trećinu vrednosti. Za ono što košta 60.000 evra, oni daju 20.000, ili ako nešto košta 900.000 evra, oni daju 300.000 evra. Smatram da su ljudi mnogo oštećeni i da je to posao za neku instituciju jer to nije realna cena. U naselju „ZiJin Mining-Coper“ kod aerodroma, kvadratni metar vikendice je 1.600 evra. To su podaci iz liste prodatih nepokretnosti za grad Bor u katastru, a ovde gde ljudi u stambenim objektima žive godinama, nude između 380 i 550 evra. Totalno jedna druga politika, u principu iste kompanije, u istoj državi, na razlici od dvadesetak kilometara”, objašnjava sagovornica Danasa.
Članica Radne grupe kaže da obično najavljivalo koja tri člana Radne grupe idu na sastanak u Beograd, međutim, poslednji put je, kako ona ističe, nešto je „istaktizirano pa je nisu pozvali“.
“Mislim da sam bila nepoželjna da budem deo te Radne grupe, ali kako je zaključak sa tog sastanka otišao iste večeri, prosto bilo je jasno da zaključci sa zbora nije trebalo da odu te večeri, nego nakon zbora koji bi trebalo da se održi danas. Moja primedba je bila da zaključci zbora mora da obuhvate primedbe svih meštana. Na prvom tom radnom zboru, 17. oktobra, skupljeni su ljudi iz Saveta koji su bili upoznati dokle se stiglo sa pregovorima. Na tom zboru podeljen je materijal, nekih 200 primeraka tog radnog programa sa osnovama, da meštani pogledaju i da se na sledećem zboru čujemo ko ima šta doda. Međutim, oni nisu sačekali drugi zbor. Dva dana posle zbora je bio sastanak, a nakon toga je usledio poziv u Ministarstvo, gde su otišla tri naša predstavnika, a rezultate toga ćemo tek čuti. Članova Saveta MZ Krivelj ima 15, a te večeri ih je bilo 11”, zaključila Jasna Tomić za Danas.
Dragomir Jankucić (87) iz Krivelja za Danas kaže da je već procenjena vrednost njegove kuće, ali da ponuđena cena nije primerena.
„Oni ne žele da plaćaju tržišnu vrednost zemljišta po Katastarskoj opštini Bor, već nam nude duplo manje. Došli su da nam procene kuću od 100 kvadrata, i ponudili su nam oko 45.000 evra. To znači da je cena kvadrata toliko mala da sa tim parama ne može čovek da napravi jednu sobu”, kaže Jankucić.
Prema njegovim rečima, on se bavi pčelarstvom već 60 godina, a živeo je u kući koja se sada bukvalno raspada, od, kako on tvrdi, miniranja.
“Tu sam spavao, tu sam pčelario, tu sam vrcao med. Ima već pet godina kako je kuća počela da se urušava. Tu bukvalno ne može da se priđe. Nema više ni struje ni vode. Tražio sam da mi saniraju kuću, i da je srede kako je bila, pošto ne žele da plate pravi iznos, a pojavili su se neki ljudi koji žele da stanuju u njoj”, objašnjava naš sagovornik.
On napominje da sada kuća ne može da se koristi, i zbog toga želi da mu je vrate u prvobitno stanje, kakva je bila.
“Obratio sam se kompaniji i Ministarstvu rudarstva, ali ništa od toga. Jednom su nam zakazali sastanak, a mi naivni mislili da je to zbog naknade štete. Oni su došli da procene objekat. Znači, ništa nisu ponudili kako treba, i smo odustali od daljih razgovora. Sa tim parame ne možeš ništa da uradiš”, kaže on.
Na naše pitanje da li su zadovoljni ponudom i dogovorom, koji se preko medija plasira da je konačan, sagovornik Danasa kaže:
“Videćemo na kraju ko je zadovoljan. Kada počnu da procenjuju stvarno, znaćemo da li je to ispravno. Do tada sve je neizvesno. Možda je tačno da je dogovor postignut, ali dok u praksi to ne vidimo, ne verujemo. Spreman sam da prodam kuću, ali da cena bude tržišna”, zaključio je Jankucić.
Predrag Radulović kaže za Danas da su svi njegovi živeli na imanju gde on sada sa porodicom živi. On dodaje da je kamenolom pored njegovog imanja otvoren još 1912. godine.
“Tu su radili i Francuzi i Nemc i naši. Svi su bili korektni, ali od dolaska Kineza, nastao je užas. Nema saradnje. Ima samo prašine, buke i miniranja. Bilo je i ranije, ali nikada kao sada”, objašnjava on.
Sagovornik Danasa dodaje da su nekada bile tu mašine – ventilator, koje su uvlačile prašinu, a miniranje nije bilo intezivno kao sada.
On ističe da su do sada radili tri puta procenu njegove imovine, ali da dogovora još uvek nema.
“Prvo su mi ponudili 360, pa 400, i na kraju 450 evra za kvadrat. Pogađaju se kao na pijaci. Šta mogu da kupim za te pare? Kuća ima 110 kvadrata. To je oko 50.000 evra. Za te pare ne mogu ni pristojan stan da kupim”, kaže Radulović.
Radulović ističe, da se ranije davao bonus oko prodaje kuće, ali da to sada više nije praksa.
“Pitam kako se sada ukida? Ko je to učinio. Zašto tako rade. Ne znam stvarno”, jada se on.
Kaže, da on neće prodati kuću po toj ceni, pošto „smatra da je sve ovo zamajavanje naroda za male pare“.
Miroslav Šćopić (77), meštanin Krivelja za Danas kaže da je već jednom preseljen sada već davne 1968. godine, kada je selo Krivelj prvi put izmešteno, a za preseljenje koje se sada očekuje, kaže, “da niko ništa ne govori”.
“Ne slažem se sa selidbom, pošto niko ne govori šta će da urade. Oni nemaju strategiju, niti znaju šta će na kraju da urade. Potrebno je da meštani sve znaju, a ne da ih samo lažu. Lažu nas naši iz sela, neću da ćutim – govorim istinu. Nisu mi do sada ponudili novac za preseljenje, ali ja i ne želim to”, poručio je Miroslav.
Odbornik u Skupštini Bora Dragan Marković iz Narodnog pokreta Srbije za Danas ističe da su mnoge vlasti radile protiv interesa građana Krivelja, i snose ogromnu odgovornost.
“Mnogi predstavnici Krivelja su ćutali i izvršavali želje republičkih vlasti. Danas je obmanjivanje još jače i perfidnije. Aktuelna vlast je u više navrata obećavala kolektivno preseljenje na novu lokaciju. Bivša ministarka Zorana Mihajlović je čak to bila i potvrdila. Obećavali su preseljenje crkve, škole, Doma kulture, groblja i svih objekata koji obuhvataju istoriju i nasleđe Krivelja i Kriveljana”, ističe odbornik Marković.
Kako on kaže za Danas, aktuelni gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić je obećao 2021. godine da će meštani biti preseljeni tamo gde pokažu prstom na karti.
“Lokacija Trujkanov potok je bila najaktuelnija. Obmanjivali su ljude da je tamo većinski državno zemljište iako je u stvarnosti većinski privatno i morali bi otkupiti i preseliti ljude sa tog prostora radi izgradnje novog Krivelja. Više puta sam kao odbornik tražio da se na sednicama Skupštine Bora u direktnom prenosu govori o sudbini Krivelja. Tražio sam i posebnu sednicu na kojoj bi nadležni iz ministarstva govorili zajedno sa predstavnicima Krivelja. Vlast je to ignorisala, kao i deo Saveta MZ Krivelj, kome je pre više godina istekao mandat takođe”, objašnjava on.
Marković kaže da su obećali da će Prostorni plan za Krivelj biti završen 2021. godine, a danas obećavaju isto.
“Na zborovima građana, koji su očigledno bili farsa, ljudima je rečeno jedno, a u stvarnosti je ispalo drugo. Domaćini su popunjavali razne anketne listiće, a pregovarači iz Beograda su očigledno nešto drugo ispregovarali. Danas imamo nejasnu situaciju, i očigledno je da neće biti zajedničkog preseljenja, a kakvi su modaliteti, teško da će neko dati precizan odgovor”, pojašnjava naš sagovornik.
Dodaje, da se čigledno zbog izbora mnogima žuri da bi poput ministarke Đedović nekakav „dogovor“ predstavili kao veliki uspeh.
“Ko žuri taj i greši. Na štetu Kriveljana sigurno”, poručio je Marković.
Podsećamo, Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je 24. oktobra ove godine, da je u razgovorima sa meštanima Krivelja i kompanije Ziđin došlo do održivog rešenja i prihvatljive cene za njih, kako bi se ljudi preselili i održao nivo rudarske aktivnosti. Danas u 17 sati biće održan novi zbor građana u Krivelju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
