Zakon o eksproprijaciji poguban i za poljoprivredu 1Foto: EPA/ KOČA SULEJMANOVIĆ

Izmena Zakona o eksproprijaciji je na vidiku, i dok za Vladu Srbije postojeći zakon nije dovoljan za sve što planira da uradi a ne odnosi samo na građevinu već pre svega na projekte od posebnog značaja, dotle se kritike ne stišavaju.

Od konstatacije Skupštine slobodne Srbije i ekoloških udruženja da se zakon menja zbog dolaska Rio Tinta, do toga da se sa promenama ne slažu ni u udruženjima poljoprivrednika.

“Do sada smo imali zakon, kao i sve druge zemlje, za koji smo znali da se zemljište oduzima uz naknadu kada država otkupljuje zemlju ili objekte zbog puteva ili nekih velikih projekata. Sada u predlogu izmena zakona se prvi put pominje davanje zemljišta, odnosno eksproprijacija zemljišta po međunarodnom ugovoru čak i privatnog zemljišta i privatne imovine, gde spada i privatno poljoprivredno zemljište. To je veliki problem za nas poljoprivrednike, koji generacijama stičemo I formiramo posed. Strašno je da prkeo noći ostanemo bez svega. Mi poljoprivrednicic smo izrićito protiv talve izmene zakona i borićemo se svim sredstvima. Morat se sprečiti donošenje jendog takvog zakona – kaže predsednik Saveza poljoprivrednika Banata i koordinator Odbora za poljoprivredu Skupštine slobodne Srbije, Dragan Kleut.

Prea rečima sagovornika Danas, poljoprivrednici su protiv ovog zakona jer su poučeni iskustvom u poslednjih deset godina, kada je vlast htela da dovede nemačku firmu Tenis i da joj 70.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, kaže Dragan Kleut.

On podseća da i dan danas imamo Al Dahru, pa gomilu drugih privatnih investicija kao što je Linlong i Rio Tinto.

“Jasno je da se zakon prilagođava stranim investitorima ali on može puno novih problema da prouzrokuje. Podsetiću da smo u sporu kao Savez sa Vladom Srbije oko firme Tenis i da smo dva puta dobili spor protiv Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu pred Upravnim sudom u Novom Sadu, jer su protivzakonito hteli da namene 70.000 hektara firmi Tenis. Mi znamo s kim imamo posla i strah je osnovan, nemamo nikakve nedoumice da neko nema lošu nameru. Imaju lošu nameru i zbog toga nam je jasno zašto donose ovakav zakon o ekproprijaciji – kaže Dragan Kleut.

O nezadovoljstvu poljoprivrendika merama vlasti kaže da su potpuno opravdana.

“Naša iskustva kao poljoprivrednika sa ovo vlašću su jasna, imamo situaciju da su nam ukinite subvencije po hektaru u ratarskoj proizvodnju sa 14.000 na 4.000 dinara i ograničenje subvencija na samo 20 hektara. Imamo totalno ukidanje regresa za gorivo i plaćamo punu cenu goriva. Nije istina da ne znaju očemu se radi i zašto su subvencije potrebne poljiprivredi, jednostavno imaju ozbiljnu želju da nas sklone p naorave svoje stranačke poljoprivrednike. Pogledajte, u svakom selu Vojvodine njihovi rade svu državnu zemlju, koju su nekada radile desetine porodica a sada radi jedan, isključivo njihov član – objašnjava Kleut.

U obrazloženju Nacrta Zakona o eksproprijaciji stoji da se ukazala potreba da se postupci eksproprijacije, koji se vode u te svrhe, regulišu na nešto drugačiji način u smislu rokova za postupanje upravnih organa, kao i prava i obaveza korisnika eksproprijacije.

To znači da bi svi postupci, koji bi se vodili u skladu sa predloženim izmenama zakona, bili hitni jer bi se pokretali i vodili u javnom interesu.

Ovakav predlog otvara vrata mogućnosti privremenog zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, dok se radi na važnom državnom projektu, kako je objašnjeno u Nacrtu, radi smeštaja radnika, materijala, mašina ili izvođenja radova koji su u funkciji izgradnje objekta.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.